Proslavljeni srpski košarkaš Dejan Bodiroga često sa sobom nosi epitet najboljeg igrača u istorji koji nikada nije zaigrao u NBA.
Nije da se prilika nije ukazala s obzirom na to da su ga u leto 1995. Sakremento Kingsi draftovali kao 51. pika u drugoj rundi.
„Postoji nekoliko zanimljivih situacija što se tiče toga. Kad su me 1995. skautirali Kingsi i kad su me potom izabrali na draftu, ja sam tada još bio pod ugovorom s Milanom. Bogdan Tanjević je kao moj tadašnji trener rekao da me neće pustiti i da imam još jednu godinu ugovora. Tek kad odradim ugovor do kraja, onda odlazak u NBA može doći u obzir. Tada smo osvojili prvenstvo, a ja sam razmišljao da, pre nego što odem u NBA, želim da ostavim neki trag u Evropi. Igrali smo za pobedu, igrali smo za titule. Nakon toga je došlo osvajanje Evrobasketa s reprezentacijom 1995, pa odlazak na Igre i osvajanje medalje u Atlanti. Bila mi je želja da osvojim Evroligu, odradim svaku stepenicu na pravi način, pa da kao dokazan igrač odem u Ameriku. Međutim, karijera mi je otišla u sasvim drugom smeru, imao sam sreću da igram u velikim klubovima i da se borim se za trofeje“, izjavio je Bodiroga u intervjuu za Index.
Prilika se ukazala i kasnije.
„Nakon Panatinaikosa, kad sam već imao 29, 30 godina, dobio sam ponudu Rudija Tomjanoviča da pređem u Hjuston. Bilo je još ponuda nekih izuzetnih NBA klubova i priznaću da me to kopkalo, ali mislio sam da sam već u nekim godinama i da bi možda bilo kasno da se odlučim na taj korak. Trebalo je možda ranije da odem. Zatim sam dobio ponudu Barselone koja nikad nije bila prvak Evrope i to mi je bio novi izazov. S Panatinaikosom sam osvojio sve, podigli smo klub i pojavila se želja da s Barselonom pokušam da napravim nešto što taj klub nije nikad napravio. Sama Jugoplastika ju je tri godine zaredom pobeđivala na Fajnal-foru i bile su to velike traume za Barselonu. Vukla me želja da osvojim s njom nešto i, kad sad razmislim o karijeri, ne žalim ni za čim niti bih promenio i jedan zarez u svom CV-ju“, dodao je Bodiroga.
Kako kaže, retko prati današnji NBA.
„Radije ću pogledati neku stariju utakmicu, ovo danas me nimalo ne drži. Volim da pogledam kako su odigrali Jokić, Dončić, Bojan i Bogdan. Njih popratim“, zaključio je Bodiroga.
U okviru istog intervjua Dejan Bodiroga je govorio i o dešavanjima tokom Evrobasketa 2005. kojem je domaćin bio Beograd.
„Taj Beograd mi je najteži poraz, tada je bol najduže ostala. Ja sam se nakon Indianapolisa praktički oprostio od reprezentacije, ali pred Beograd me Željko Obradović opet pozvao. Žoc je najtrofejniji trener svih vremena, fantastično smo sarađivali i u klubovima i u reprezentaciji. Nisam mogao da se ne odazovem kad me je pozvao. U redu, igramo kod kuće, bilo bi lepo nešto osvojiti. Zato sam se vratio, ali jednostavno nije bilo potrebne hemije. Igrački je to bila kvalitetna ekipa, tu su bila velika imena, ali atmosfera ni izbliza nije bila onakva kakva je bila kad smo osvajali titule. Neke stvari koje su se dogodile će zauvek ostati između nas igrača i mislim da je to najpoštenije“, izjavio je Bodiroga aludirajući na navode o sukobima među saigračima u reprezentaciji kao što je bio onaj između Igora Rakovečevića i Marka Jarića.
Ono što je bilo primetno pred to Evropsko prvenstvo jeste smena generacija i izostanak rezultata naše reprezentacije.
„Od 1995. do 2002. imali smo neverovatan period dominacije. Pad je logičan. Pojavile su se druge reprezentacije koje su igrale sjajnu košarku, poput Španije, Francuske, Grčke i Litvanije, a mi smo imali smenu generacija. Nije se dogodilo ništa neočekivano“, zaključio je Bodiroga.
Preuzmite android aplikaciju.
