Rusija uspešno izbegava sankcije Evropske unije i Grupe sedam kako bi obezbedila ključne poluprovodnike i druge tehnologije potrebne za rat u Ukrajini, rekao je visoki evropski diplomata, prenosi Blumberg.
Ruski uvoz se uglavnom vratio na nivoe iz predratne 2020. godine, a analiza trgovinskih podataka ukazuje na to da se napredni čipovi i integrisana kola, proizvedena u EU i članicama bloka, isporučuju u Rusiju preko trećih zemalja kao što su Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kazahstan, rekao je neimenovani zvaničnik EU.
Zemlje EU i G-7 uvele su više rundi sankcija od invazije na Ukrajinu pre godinu dana u nastojanju da onesposobe rusku ratnu mašinu i potkopaju njenu ekonomiju.
Podaci sugerišu da je stvarni uticaj sankcija u pojedinim oblastima za sada manji od onoga čemu su se evropski zvaničnici nadali.
„Samo potpisivanje novih sankcija nije dovoljno. Vladi su sada potrebni mehanizmi za njihovo sprovođenje“, rekao je Daniel Tanebaum, rukovodilac Globalne prakse za borbu protiv finansijskog kriminala u konsultantskoj firmi Oliver Viman.
Isporuke robe iz Kine u Rusiju su takođe porasle, jer Peking igra sve važniju ulogu u snabdevanju Moskve, dodao je diplomata, napominjući da pojedine zemlje van EU nisu same sankcionisale Rusiju, a većina njih je više puta porekla da pomaže Kremlju.
EU je sankcionisala skoro 1.500 pojedinaca, ograničila izvoz stotina roba i tehnologija i ciljala mnoge od ključnih izvora ruskih prihoda, međutim postoji zabrinutost da evropski blok još nema efikasan aparat za sprovođenje tih mera i da zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama.
Sa dužom istorijom sankcionisanja stranih sila, SAD imaju centralizovanu agenciju, efikasnije procedure za prikupljanje informacija, kao i stroge zakone i alate za sprovođenje pravila u zemlji i inostranstvu.
U EU, sprovođenje je složen proces, koji je uglavnom u nadležnosti država članica. Dok Evropska komisija, kao izvršni organ, nadgleda implementaciju i daje smernice, nacionalne vlasti su odgovorne za identifikovanje kršenja i izricanje kazni, što znači da su rezultati neujednačeni.
Na kraju krajeva, reč je o političkoj volji, a nacionalni zvaničnici mogu biti pod pritiskom kada je u pitanju preduzimanje oštrih akcija protiv sopstvenih kompanija.
„Naše sankcije snažno doprinose ekonomskoj recesiji u Rusiji. Ali njihova efikasnost zavisi i od toga koliko se dobro sprovode,” rekao je potpredsednik Komisije Valdis Dombrovskis prošle nedelje u Briselu.
Na prvi pogled, prema pisanju Blumberga, sankcije su delotvorne. Ruska ekonomija je u padu i mnoge njene banke i kompanije odsečene su od međunarodnih finansijskih i trgovinskih sistema.
Postoje i dokazi da su ograničenja evropskih i američkih tehnologija oslabila ključne ruske industrije i uticala njihovu sposobnost za buduće inovacije.
Ali, informacije koje je prikupio Trade Data Monitor sa sedištem u Ženevi pokazuju da se neka roba pod sankcijama, posebno napredni poluprovodnici, preusmerava u Rusiju preko trećih zemalja, od kojih su mnoge naglo promenile svoje trgovinske navike nakon ruske invazije.
U nekim slučajevima, izvoz u Rusiju tehnologija koje bi mogle da se koriste u vojne svrhe u Ukrajini je porastao sa nulte vrednosti na milione dolara.
Godine 2022. Kazahstan je izvezao u Rusiju napredne poluprovodnike u vrednosti od 3,7 miliona dolara, u odnosu na samo 12.000 dolara u godini pre početka rata.
Rusija je kupovala u proseku 163 miliona dolara naprednih čipova i integrisanih kola od EU, SAD, Japana i UK svake godine između 2017. i 2021. U 2022. to je palo na oko 60 miliona dolara.
Podaci pokazuju da su Turska, Srbija, Ujedinjeni Arapski Emirati i druge zemlje istočne Evrope i centralne Azije, pomogle da se nadoknadi manjak.
U međuvremenu, isporuke visokotehnoloških komponenti tim zemljama iz savezničkih nacija porasle su za sličan iznos.
Ista vrsta obrasca je očigledna u stotinama kategorija proizvoda, ali je posebno akutna kada su u pitanju napredni čipovi i integrisana kola koja se mogu koristiti u vojne svrhe, rekao je evropski diplomata.
S obzirom na to da ruski rat u Ukrajini ulazi u drugu godinu, EU i njeni saveznici su sve više fokusirani na pooštravanje sankcija i sprečavanje njihovog zaobilaženja.
Međutim, kako navodi američka agencija, praćenje pošiljki nije jednostavan proces. Kupci ponekad koriste složena korporativna vozila i modele distribucije da prikriju krajnje odredište robe.
Nepotpuna papirologija takođe komplikuje nadžor, kao i takozvana pretovarna mesta, gde se roba premešta između vozila ili preusmerava.
Bajdenova administracija je najavila obračun sa posrednicima koji se koriste za izbegavanje sankcija i kontrole izvoza Rusiji, napominjući da su Kina, Jermenija, Turska i Uzbekistan lokacije koje koriste za ilegalno preusmeravanje zabranjenih artikala u Rusiju.
G-7 je prošle nedelje najavila novi mehanizam za jačanje sprovođenja restriktivnih mera, a EU je takođe uvela nekoliko alata u nedavne pakete kako bi sprečila zemlje da pomažu Rusiji.
Diskusije o pooštravanju režima sprovođenja EU sankcija, otvorile su debatu o tome gde treba da leži udeo odgovornosti između Brisela i evropskih prestonica kada su u pitanju policijske mere, istakao je neimenovani evropski diplomata, prenosi Blumberg.
Optimizam u ruševinama Antakije: „Srećni smo ovde, izgradićemo opet ovaj grad“
Preuzmite android aplikaciju.
