Библиотека града Београда од јуче је јавности омогућила да види драгуљ наше баштине – прву српску штампану периодичну публикацију “Славено-сербски магазин, то ест собрание разних сочинениа и превода: на ползу и увеселение!”, која је испод штампарске пресе изашла пре равно 255 година у Венецији.
“Славено-сербски магазин” је истовремено и први периодични лист на јужнословенским језицима и има статус културног добра од изузетног значаја. Уредник и приређивач био је славни Захарије Орфелин, српски песник, историчар, бакрорезац, барокни просветитељ, гравер, калиграф, енолог, писац уџбеника и православни теолог. Лист је штампан у Венецији 1768. у “грекоправославној типографији Димитрија Теодосија”.
Инспирисан руском књижевношћу, језиком и културом, обликован према европском моделу књижевних часописа енциклопедијског карактера, с ефектима венецијанског савременог духа и моде, овај први српски и јужнословенски књижевни часопис, истовремено је и аутентичан и веран традицији српске православне цркве, одраз и слика епохе раног просветитељства у српској култури – каже Марија Љ. Ивановић, библиотекар Завичајног одељења Библиотеке града Београда, аутор изложбе и каталога.
Јован Скерлић је “Славено-сербски магазин” назвао “манифестом историјског значаја” јер је Орфелин у “Предисловију” указао на значај народне културе и образовања.
Захарије Орфелин уочава да формат часописа, у коме је потребно укрстити најразноврсније теме писане једноставним стилом, да свако може да их разуме – може бити идеално место за ширење знања и среће међу људима. Зарад опште користи он позива “све драге патриоте, који о било ком корисном послу и науци имају вести и умећа”, да се и сами потруде око својих дела или око превода. Осим Орфелинове одушевљености демократизацијом знања које се захваљујући мноштву штампаних књига ширило у Европи, посебно је значајан његов национално-идентитетски усклик, кад наводи и да би “нарочиту и вечну похвалу” заслужили они који би “свој труд и ревност приложили на тражење и преписивање древности српског народа” – наглашава Ивановићева.
Текстови “Славено-сербског магазина” промовисали су највише моралне вредности. Ту су запажања архиепископа Теофана Прокоповича о томе како васпитавати децу да буду добри хришћани, затим и “Очеви савети сину”.
Посебно привлачи пажњу “Писмо и одговор на писмо о важности жена”, као и “Сонет” у њихову част. Пред нама је један од најранијих примера просвећеног истицања улоге жене и њеног значаја у друштву. Орфелин српску јавност упознаје и са књижевним облицима као што су епиграм или источњачка приповетка сентименталистичког типа. Тежњу ка стварању опште благодети, те вођењу бриге о друштву па и његовом здравственом просвећивању, Орфелин прати практичним саветима. Он штампа и библиографију српске издавачке делатности свога времена, упознајући српску јавност са драгоценим приказом актуелних културних тенденција – објашњава Ивановићева.
Примерак “Славено-сербског магазина” је физички обновљен у оквиру пројеката Физичке заштите, конзервације и рестаурације старе и ретке библиотечке грађе Библиотеке града Београда и биће доступан јавности до 25. маја.
МАГИСТАР СЛОВЕНСКИХ ШКОЛА
Орфелин је рођен 1726. у Вуковару, а шире образовање и калиграфску вештину је стекао у Новом Саду, где је седам година био “магистар Словенских школа”. У Сремски Карловцима је код митрополита Павла Ненадовића био “канцелиста”, а истовремено је започео и књижевни и графичарски рад. У Венецији је као редактор, писац, сликар и бакрорезац радио у штампарији Димитрија Теодосија од 1764. и вероватно утицао да набави ћирилична слова и отвори прву Словенску штампарију.
Преузмите андроид апликацију.
