Директор Института за новију историју Србије Миле Бјелајац изјавио је данас да је више од 4.000 бораца Народноослободилачке војске и више од 1.000 бораца Црвене армије погинуло у ослобађању Београда и да је то оно на шта се мисли када се каже да су Руси и Срби браћа по оружју.
„Заједничким снагама је ослобођен Ниш, Јужноморавски правац, Велика Морава, једна совјетска дивизија је наступала према Крушевцу, друге јединице према Крагујевцу. Остао је један немачки џеп на крају у Смедереву, једна доста јака оперативна група која ће око 14. октобра да покуша пробој према западу, управо кроз позадину оних јединица које су већ правиле обруч око Београда и које су држале Авалу“, објаснио је Бјелајац Танјугу.
Истакао је да су у Београду операције биле из правца Обреновца, данашњим Булеваром ослобођења и правац из улице Булевар краља Александра као и то да се једна од гробница погинулих на лицу места налази на средини Славије, тамо где је данас фонтана.
Нагласио је да су четврти моторизовани гардијски корпус генерала Владимира Жданова, армија будућег маршала Сергеја Бирјузова, као и ваздухопловна армија будућег маршала Владимира Судеца, ударне снаге које су највише допринеле ослобађању Србије, Београда и касније Вуковара, али и свега онога што је ослобађано у данашњој Војводини.
Бјелајац наводи да су у Србији били направљени први споменици који су гробља у част ослобођења Београда и Совјетске армије као и да је некада постојала заједничка партизанско-совјетска гробница и да, иако се то кроз године мењало, ипак представља позитивну традицију у односима Руса и Срба.
„Подсећам да има једна плоча у Адмирала Гепрата на једној згради. Само на том месту је пало 40 совјетских војника. Цивилизовано је да се то никад не заборави и да се боримо против ревизије историје која често има политичке разлоге и да искористимо овај велики датум да докажемо да смо достојни цивилизацијског позива“, рекао је Бјелајац.
Говорећи о атмосфери тог 20. октобра, када се ослобађање главног града догодило, рекао је да се на фотографијама могу видети Београђани са оружјем и да су они били путовође кроз београдске пролазе да би указали на места на којима су се налазили бункери које су подигли Немци што је, према његовим речима, умањило губитке ослободилаца.
Бјелајац истиче да се ослобођењем Београда и престанком полицијског часа окончала ноћна мора Београђана који више нису морали да слушају како Немцима оџвањају цокуле на пустим улицама, а затим лупају на нечија врата, као и да више нису морали да пазе да ће бити ухапшени на контролном пункту.
„То је тачна слика тог времена и одсликава како су Београђани примили улазак Немаца 1941, као велику душевну мору. Коначно после толиких дана могли су да виде светло те победе. То је био тај основни осећај оног времена, како су примали црвеноармејце, частили их, китили цвећем, као и борце Ослободилачке војске у том тренутку“, објаснио је он.
Истакао је да су многе жртве, анонимне и забележене погинуле и да је током тих година окупације постојао покрет отпора у Београду као и равногорски, комунистички и партизански и да то указује на неугашени патриотизам који је красио Београд у то време.
Bocan-Harčenko: Beogradska operacija je bila jedna od najznačajnijih
Преузмите андроид апликацију.
