Često se pitamo kako možemo da vidimo ekologiju na delu ili čak šta više u svakidašnjem životu. Dinamika vrabaca i smrdibuba je pravi primer za to.
Dinamika u bilo kojoj životnoj sredini, uzimajući u obzir i našu urbanu sredinu, ima lanac ishrane.
Same reči lanac i ishrana zasebno su nam opšte poznate, ali korišćenje zajedno, navode nas na teoretska razmišljanja i ponekad dosadne školske dane. Ukratko, lanac ishrane nam pokazuje ko se u prirodi kime hrani, ili jednostavno ko koga jede.
U svakom lancu ishrane i životnoj sredini, na dnu se nalaze proizvođači, ovi organizmi i vrste su zadužene da od neorganskih supstanci prave organsku (hranu). U slučaju kopnenih sistema to su biljke, a njima se hrane biljojedi-sledeći po redu u lancu ishrane.
Smrdibuba ili smrdljivi martin (Pentatomidae porodica) je, kao i većina buba, biljojed i hrani se uglavnom voćem i povrćem.
Konkretnije, hrane se plodovima, kao što su na primer paprika, paradajz, pasulj, breskve, i to prvo ogule opnu ploda i zatim se hrane sokom. Ovakav način ishrane ostavlja za sobom tragove zbog kojih kasnije plodovi propadaju, pokazujući nam da nije samo da su dosadne, već su i sposobne da nanesu ogromnu štetu.
Ova buba spada i u kategoriju invazivnih vrsta.
Po istraživanjima Odeljenje za ekološku hranu i ruralne poslove Velike Britanije prvi put je detektovana u Evropi 2004. godine, a za samo 15 godina procenjena godišnja šteta je samo rasla i dostigla 250 miliona evra za 2019. godinu.
Poznato je korišćenje insekticida, kao jedna od metoda suzbijanja invazije smrdibuba, ali postoji i prirodni način, koji je mnogo bolji za životnu sredinu, a to su vrapci (Passer domesticus).
Vrapci se hrane raznim vrstama insekata, i samim tim što se hrane njima, održavaju njihove brojeve tj. populaciju.
Što je veća populacija organizama čiji izvor hrane predstavljaju insekti, to je manja je populacija insekata. Suprotno, ako ima previše insekata, to ukazuje da njihovih prirodnih neprijatelja nema toliko.
Sve veća urbanizacija i nedovoljno adekvatne hrane, proteklih godina su uticale na to da vrapci menjaju strukturu i smanjuju svoju populaciju, što se prvi put primetilo još 2011. godine.
Smanjenje zelenih površina, sečenje žbunova pred zimu, kao i rušenje starih zgrada koje su imale pukotine u strehi ili fasadi, onemogućava vrapcima da na adekvatnim lokacijama prave svoja gnezda i samim tim se štite od grabljivaca.
Što se hrane tiče, hleb i ostali pekarski proizvodi slabe metabolizam vrabaca, te im povećavaju šansu da se zaraze od bakterija i virusa.
Međutim, tokom 2021. godine Novi Sad je opet čuo cvrkut ovih ptica, i populacije vrabaca su počele polako da se vraćaju. Takav jedan lep prizor može se videti između tržnog centra Promenada i Spensa gde su mali vragolani našli novi dom.
Vrapci su zapaženi i u novom parku na Novom Naselju, a nadam se da će se nastaniti i u budućem parku na Klisi, čiju realizaciju sprovodi Ekološko udruženje „ZELENI SAD“ uz podršku kompanije NIS i Grada Novog Sada u okviru programa „Zajednici zajedno 2021“.
Novi Sad pokazuje koliko je bitno ulaganje u zelene javne površine, ne samo za ljude, već i sa sve naše pernate sugrađane, kroz višegodišnje povećanje i unapređenje zelenih površina.
Tako da ove zime napravite na terasi kućicu za vrapce, gde mogu da prezime ili stavite hranilicu sa neobrađenim žitaricama kao što su suncokret, ječam, ovas ili proso.
Na ovaj način pomažete vrapcima da budu spremni za prolećnu bitku protiv insekata, a indirektno pomažete i sebi, jer ko bi voleo da još jedno leto mlati na sve strane terajući male napasti smrdibube.
Preuzmite android aplikaciju.
