Почетна > Нови Сад
Зелени град Нови Сад

Битка се наставља: Врапци се враћају у Нови Сад

Често се питамо како можемо да видимо екологију на делу или чак шта више у свакидашњем животу. Динамика врабаца и смрдибуба је прави пример за то.
Фото: О.С.

Динамика у било којој животној средини, узимајући у обзир и нашу урбану средину, има ланац исхране.

Саме речи ланац и исхрана засебно су нам опште познате, али коришћење заједно, наводе нас на теоретска размишљања и понекад досадне школске дане. Укратко, ланац исхране нам показује ко се у природи киме храни, или једноставно ко кога једе.

У сваком ланцу исхране и животној средини, на дну се налазе произвођачи, ови организми и врсте су задужене да од неорганских супстанци праве органску (храну). У случају копнених система то су биљке, а њима се хране биљоједи-следећи по реду у ланцу исхране.

Смрдибуба или смрдљиви мартин (Pentatomidae породица) је, као и већина буба, биљојед и храни се углавном воћем и поврћем.

Конкретније, хране се плодовима, као што су на пример паприка, парадајз, пасуљ, брескве, и то прво огуле опну плода и затим се хране соком. Овакав начин исхране оставља за собом трагове због којих касније плодови пропадају, показујући нам да није само да су досадне, већ су и способне да нанесу огромну штету.
Фото: О.С.

Ова буба спада и у категорију инвазивних врста.

По истраживањима Одељење за еколошку храну и руралне послове Велике Британије први пут је детектована у Европи 2004. године, а за само 15 година процењена годишња штета је само расла и достигла 250 милиона евра за 2019. годину.

Познато је коришћење инсектицида, као једна од метода сузбијања инвазије смрдибуба, али постоји и природни начин, који је много бољи за животну средину, а то су врапци (Passer domesticus).

Врапци се хране разним врстама инсеката, и самим тим што се хране њима, одржавају њихове бројеве тј. популацију.

Што је већа популација организама чији извор хране представљају инсекти, то је мања је популација инсеката. Супротно, ако има превише инсеката, то указује да њихових природних непријатеља нема толико.

Све већа урбанизација и недовољно адекватне хране, протеклих година су утицале на то да врапци мењају структуру и смањују своју популацију, што се први пут приметило још 2011. године.

Смањење зелених површина, сечење жбунова пред зиму, као и рушење старих зграда које су имале пукотине у стрехи или фасади, онемогућава врапцима да на адекватним локацијама праве своја гнезда и самим тим се штите од грабљиваца.

Што се хране тиче, хлеб и остали пекарски производи слабе метаболизам врабаца, те им повећавају шансу да се заразе од бактерија и вируса.

Фото: Градско зеленило

Међутим, током 2021. године Нови Сад је опет чуо цвркут ових птица, и популације врабаца су почеле полако да се враћају. Такав један леп призор може се видети између тржног центра Променада и Спенса где су мали враголани нашли нови дом.

Врапци су запажени и у новом парку на Новом Насељу, а надам се да ће се настанити и у будућем парку на Клиси, чију реализацију спроводи Еколошко удружење „ЗЕЛЕНИ САД“ уз подршку компаније НИС и Града Новог Сада у оквиру програма „Заједници заједно 2021“.

Нови Сад показује колико је битно улагање у зелене јавне површине, не само за људе, већ и са све наше пернате суграђане, кроз вишегодишње повећање и унапређење зелених површина.

Тако да ове зиме направите на тераси кућицу за врапце, где могу да презиме или ставите хранилицу са необрађеним житарицама као што су сунцокрет, јечам, овас или просо.

На овај начин помажете врапцима да буду спремни за пролећну битку против инсеката, а индиректно помажете и себи, јер ко би волео да још једно лето млати на све стране терајући мале напасти смрдибубе.

Zelena strategija za Novi Sad

 

Преузмите андроид апликацију.