Rusija se vratila u svoje arktičke baze iz doba hladnog rata, upozorava načelnik Štaba odbrane general Vejn Ejr, dodajući da „nije nezamislivo da Rusija u budućnosti ospori suverenitet Kanade na severu”. Diskusije o kanadskoj vojsci i opasnostima s kojima se suočava ova zemlja dobile su na težini posle napada na Ukrajinu i u predvečerje usvajanja budžeta zemlje, koji predviđa povećanje vojnih troškova za oko osam milijardi dolara.
Šef kanadske odbrane general Ejr kaže da je zaštita arktičkog regiona zemlje ključni prioritet za oružane snage. Upozorava da je Rusija ponovo zauzela napuštene hladnoratovske baze na svom krajnjem severu.
Govoreći na odbrambenoj konferenciji u Otavi, upozorio je da je odbrana severnog krila NATO-a „ključna oblast zabrinutosti” za kanadsku vojsku, ali uz napomenu da je opasnost od ruskog upada na kanadski Arktik sa severa trenutno veoma mala. Međutim, ne može se, veruje on, ni isključiti u vremenu koje dolazi. I Moskva je zabrinuta zbog dešavanja oko Arktika. Kako je rekao visoki ruski predstavnik u Arktičkom savetu Nikolaj Korčunov, rastuće aktivnosti NATO bloka, koji predvode SAD, u arktičkom regionu mogu ostaviti ozbiljne posledice na bezbednost i ekologiju.
„Internacionalizacija vojnih aktivnosti alijanse na visokim geografskim širinama ne izaziva ništa osim zabrinutosti. To povećava rizike od nenamernih incidenata, koji, pored bezbednosnih rizika, mogu da nanesu i ozbiljnu štetu krhkom arktičkom ekosistemu”, upozorio je Korčunov.
Prema međunarodnom pravu, Severni pol i Severni ledeni okean koji ga okružuje nisu u vlasništvu nijedne zemlje. Pet „arktičkih” zemalja – Kanada, Danska (Grenland), Norveška, SAD i Rusija – ograničeno je na teritorijalno more u širini od 22 kilometra (12 nautičkih milja) od svoje obale, dok se vode van toga smatraju međunarodnim.
Teritorijalnih sporova na Arktiku gotovo da nema, ako se izuzme malo nenastanjeno ostrvo na granici Kanade i Grenlanda, ali zato ima kontroverzi oko polaganja prava na bušenje morskog dna. Rusija, kažu Kanađani, želi da „razvuče” granice na dnu okeana i ispod njega i dođe na 200 nautičkih milja udaljenosti od kanadske obale. Rusi su još pre godinu dana podneli zahtev UN za dodavanje, kako kažu Kanađani, 705.000 kvadratnih kilometara morskog dna. Stručnjaci za bezbednost izrazili su zabrinutost zbog posledica koje bi ovi koraci mogli da izazovu. „Mi smo zapravo država koja se graniči s Rusijom”, kažu kanadski generali.
Nemački ministar poručuje da se voze bicikli i štedi energija
Preuzmite android aplikaciju.
