Парламентарни избори 3. априла биће тринаести од успостављања вишестраначког система 1990. године, а девети од демократских промена 2000. године. Истовремено, повећаће скор на страни ванредних у односу на редовне парламентарне изборе у Србији.
За последње три деценије само три скупштинска сазива су имала пун мандат, у периодима 1993–1997, 2008–2012. и 2016–2020. године. Шести скупштински сазив, од 2003. до 2007. године, у сивој је зони – само номинално је био четворогодишњи. У пракси, избори су одржани крајем децембра те године и скупштина је конституисана у јануару следеће, а распуштена је у новембру 2006. због усвајања новог Устава Србије. Избори су одржани у јануару 2007. године и рачунају се као редовни. Ванредни избори су одржани 1992, 1993, 2000, 2003, 2008, 2014. и 2016. и – сада.
Парламентарне изборе расписао је председник Србије Александар Вучић, а председник Народне скупштине Ивица Дачић такође за 3. април редовне локалне изборе за град Београд и више од 10 општина и градова у којима су се стекли услови за редовне или ванредне локалне изборе. Прве недеље у априлу биће одржани и редовни председнички избори, али њих ће Дачић расписати, због изборних рокова, тек за две недеље. На последњим председничким изборима, 2. априла 2017, Александар Вучић је победио у првом кругу освојивши око два милиона, или 55 одсто гласова.
Сви наши парламентарни избори
1990.
Први вишестраначки избори у Србији, 9. децембра 1990. године одржани су (једини пут) по већинском изборном систему, а Србија је била подељена на 250 изборних јединица. За 250 посланичких места конкурисало је 1.706 кандидата које су предложиле 44 странке, коалиције и групе грађана. Број уписаних бирача био је мало више од седам милиона, а гласало је око 5,03 милиона (71,49 одсто) у првом кругу, у којем је изабрано 96 народних посланика. Преостала 154 изабрана су у другом кругу 23. децембра. Највише мандата, 194, припало је социјалистима, потом СПО-у – 19, ДЗВМ је освојила осам, самосталних кандидата је било такође осам, ДС је освојио седам мандата, СДА – три, а још девет странака је „поделило” остале мандате. Због специфичности овог изборног модела, СПС је са укупно 46 одсто гласова добио 77,6 одсто мандата. Влада Драгутина Зеленовића изабрана је 15. јануара 1991. године.
1992.
На изборима 20. децембра 1992. године Србија је подељена на девет изборних јединица, а учествовале су 104 изборне листе (ако се изборне листе рачунају понаособ по изборним јединицама, било их је укупно 194), са укупно 4.597 кандидата. Избори су одржани по пропорционалном изборном систему. У бирачки списак било је уписано око 6,8 милиона грађана с правом гласа, а излазност је била 69,72 одсто (4,7 милиона бирача). У парламент су ушли СПС са 101 мандатом (1,4 милиона гласова), СРС – 73, ДЕПОС – 50, ДЗВМ – девет, ДС – шест, ГГ Жељко Ражнатовић – пет и још три с преосталих шест мандата укупно. Мањинска влада, коју је водио Никола Шаиновић, изабрана је 10. фебруара 1993, уз подршку СРС-а.
1993.
На изборима 19. децембра 1993. године учествовале су 84 изборне листе (216, ако се саберу све понаособ у девет изборних јединица), а на листама је било укупно 5.098 кандидата. Број уписаних бирача био је нешто више од седам милиона, а на изборима је гласало 4,3 милиона грађана. Цензус су прешли СПС (123 мандата, или 1,6 милиона гласова), ДЕПОС – Уједињена опозиција (45), СРС (39), ДС (29), ДСС (седам), ДЗВМ (пет) и коалиција две албанске партије с два мандата. Формирана је прва влада Мирка Марјановића, 15. марта 1994. године, а чинили су је СПС и Нова демократија, која се одвојила од ДЕПОС-а.
1997.
Избори 21. септембра 1997. године одржани су у 29 изборних јединица, а укупно 344 изборне листе поднело је 89 странака, коалиција и група грађана, са 2.524 кандидата. Број уписаних бирача је био 7,2 милиона, а гласао је 4,1 милион грађана. У парламент је ушло осам изборних листа. Највише мандата освојила је коалиција СПС–ЈУЛ–Нова демократија – 110, затим СРС – 82, па СПО са 45 мандата. Коалиција „Војводина” и СВМ освојили су по четири мандата, СДА Санџака – три, а по један албанска партија и коалиција три мање странке. Незадовољни изборним условима, ДС, ДСС и ГСС нису учествовали на овим изборима. Друга влада Мирка Марјановића, у коју је ушао и СРС, изабрана је 24. марта 1998. године.
2000.
Избори су одржани 23. децембра 2000. године, после победе коалиције Демократска опозиција Србије (ДОС) на локалним и савезним изборима у септембру и пада Слободана Милошевића. Закон је промењен и од тада се гласа у Србији као једној изборној јединици. У изборној утакмици учествовало је осам партија и коалиција са укупно 1.519 кандидата. Број бирача уписаних у бирачки списак био је 6,5 милиона, а укупан број бирача који су гласали 3,8 милиона (57,6 одсто). У парламент је ушао ДОС са 176 мандата (2,4 милиона гласова), СПС је освојио 37, СРС 23, а Странка српског јединства – Борислав Пелевић 14 мандата. Без мандата су остали СПО и ЈУЛ. Влада премијера Зорана Ђинђића изабрана је 25. јануара 2001. године. Ђинђић је убијен у атентату 12. марта 2003. године.
2003.
На шестим парламентарним изборима, одржаним 28. децембра 2003. године, такмичило се 19 листа са укупно 4.245 кандидата. Од укупно 6,5 милиона уписаних бирача, на изборе је изашло њих 3,8 милиона (58,8 одсто). Мандате је освојило шест изборних листа. Највише гласова добили су радикали – 1,06 милиона и освојили 82 мандата. ДСС је имао 53 мандата, ДС – 37, Г17 плус – 34, СПО–Нова Србија – 22 и СПС – 22 мандата. Мањинску владу с Војиславом Коштуницом на челу формирали су ДСС, Г17 плус и коалиција СПО–НС, уз подршку СПС-а. Изгласана је у Народној скупштини 3. марта 2004. године.
2007.
Избори за 21. јануар 2007. расписани су пошто је Црна Гора на референдуму 21. маја 2006. изгласала независност, чиме је и Србија постала самостална држава, а потом и донела нови Устав, проглашен 8. новембра 2006. године. У изборној трци учествовало је 20 изборних листа са укупно 3.795 кандидата. Од 6,7 милиона уписаних бирача, изашло је мало више од четири милиона (60,62 одсто). Цензус су прешли СРС (81 мандат, око 1,2 милиона гласова), ДС са 64, ДСС–НС са 47, Г17 плус са 19, социјалисти са 16, ЛДП–ГСС–СДУ–ЛСВ са 15, СВМ – три, Коалиција „Листа за Санџак” – два, а Унија Рома Србије, Коалиција Албанаца „прешевске долине” и Ромска партија са по једним послаником у парламенту. Нову владу, изабрану 15. маја, водили су ДСС и ДС, а Војислав Коштуница је други пут изабран за премијера Србије.
2008.
На парламентарним изборима одржаним 11. маја 2008. године учествовале су 22 изборне листе. Право гласа имало је 6,7 милиона грађана, а гласао је 4,1 милион (61,35 одсто бирача). Коалиција „За европску Србију”, коју су предводиле ДС и Г17 плус, освојила је 102 мандата (1,6 милиона гласова), а 78 места у парламенту добила је Српска радикална странка. (Септембра 2008. из посланичке групе СРС-а издвојило се девет посланика, с Томиславом Николићем на челу, и формирало нови клуб „Напред, Србијо”, из кога настаје Српска напредна странка.) Коалиција ДСС–НС добила је 30 мандата, СПС–ЈС–ПУПС – 20, ЛДП – 13, а СВМ – четири. Угљанинова листа добила је два мандата, а Коалиција Албанаца „прешевске долине” – један. Коалициону владу формирале су листе ДС и СПС, а премијер је био Мирко Цветковић. Изгласана је 7. јула те године.
2012.
Редовни парламентарни избори одржани су 6. маја 2012. године, а учествовало је 18 изборних листа. Право гласа имало је близу 6,8 милиона грађана, а на биралишта је изашло њих 3,9 милиона (57,8 одсто). Коалиција „Покренимо Србију”, окупљена око СНС-а, освојила је 73 мандата (940.000 гласова), а коалиција „Избор за бољи живот” окупљена око ДС-а – 67 мандата. СПС освојио је 44, а ДСС – 21 мандат. Коалиција око ЛДП-а добила је 19 мандата, УРС – 16, СВМ – пет, СДА – два, а још три мањинске странке добиле су по један мандат. СРС први пут од увођења вишестраначја остаје испод цензуса. Владу формирају СНС, СПС и УРС, изгласана је 27. јула, а премијер постаје Ивица Дачић.
2014.
Ванредни избори одржани су 16. марта 2014. године, са укупно 19 изборних листа. Од 6,8 милиона уписаних бирача, гласало је близу 3,6 милиона (излазност 53 одсто). Напредњачка листа „Александар Вучић – будућност у коју верујемо” освојила је 158 мандата (1,7 милиона гласова), а коалиција окупљена око СПС-а – 44 мандата. ДС је добио 19 места у парламенту, СДС – 18, СВМ – шест, СДА Санџака – три и Партија за демократско деловање – два. Цензус нису прешли УРС, ДСС, ЛДП, СРС… Владу су 27. априла формирале коалиције око СНС-а и СПС-а, а премијер је био Александар Вучић.
2016.
Нови ванредни избори одржани су две године касније, 24. априла 2016, а кандидовало се 20 изборних листа. Гласало је 3,8 милиона грађана (56 одсто) од укупно 6,7 милиона. У скупштину је ушло 12 изборних листа. Највише је опет освојила листа „Александар Вучић – Србија побеђује”, која је добила 1,8 милиона гласова и 131 мандат, листа СПС–ЈС – 29, СРС – 22, Доста је било – 16, коалиција око ДС-а – 16, Двери–ДСС – 13, СДС–ЛСВ–ЛДП – 13, СВМ – четири, БДЗ Санџака и СДА – по два мандата, а Зелени и Партија за демократско деловање – по један. Влада, изгласана 11. августа, опет је у истом коалиционом саставу, а на њеном челу је и даље Александар Вучић. Године 2017. Вучић је изабран за председника Србије, па скупштинска већина 29. јуна те године изгласава Ану Брнабић за председницу Владе Србије.
2020.
Редовни избори заказани су за 26. април 2020, али су услед ванредног стања због пандемије вируса корона одложени и одржани 21. јуна 2020. године. У Јединствени бирачки списак уписано је 6,6 милиона бирача, а гласало је 3,2 милиона или 48,9 одсто њих. Месец дана уочи расписивања избора, изборни цензус је спуштен с пет на три одсто. Део опозиције одлучио је да бојкотује ове изборе, али се на збирној изборној листи ипак нашао чак 21 изборни такмац. Међутим, само седам изборних листа је прескочило смањени цензус, од којих су четири – мањинске (за које се у обрачуну мандата користи „природни праг”, а не цензус). Опет је највише гласова освојила листа СНС-а, под називом „Александар Вучић – За нашу децу” – близу два милиона гласова и 188 мандата. Листа СПС–ЈС добила је 32, а „Александар Шапић – Победа за Србију” – 11 места у Народној скупштини. СВМ је освојила девет мандата, СПП Муамера Зукорлића – четири, СДА Санџака – три, колико и „Албанска демократска алтернатива – Уједињена долина”. Радикали су учествовали на изборима, али су опет изгубили места у парламенту, као и ДСС, а такође и ДЈБ, који је на ове изборе изашао под називом Суверенисти, али и листа ЛДП-а Чедомира Јовановића. У парламент није ушла ни листа „Сергеј Трифуновић – Покрет слободних грађана”. Влада је опет остала у истом саставу, плус Шапићев СПАС, са Аном Брнабић на њеном челу. Заклетву су положили 28. октобра 2020. године.
Преузмите андроид апликацију.
