Чувени француски писац Патрик Бесон, велики пријатељ Србије, као гост 69. Београдског сајма књига, вечерас је изјавио поводом своје нове књиге о Новаку Ђоковићу да је писање и играње тениса веома слично, јер их одликује самоћа, способност да се буде сам са собом.
Књижевно вече у организацији издавачке куће “Чигоја”, посвећено објављивању превода књиге „Ђоковић: Одбијам, рат звезде” (2022) великог француског књижевника Патрика Бесона одржано је ове ноћи у сали „Американа“ Дома омладине Београда.
Осим аутора, о књизи су говорили књижевни преводици – Татјана Шотра и др Милош Константиновић, издавач Жарко Чигоја, док је модератор посебног разговора са Бесоном била Мелиха Правдић, уредник Радио Београда 2.
Књига анализира делом познате непријатности које су се десиле Новаку Ђоковићу почетком ове године на светском шампионату у Аустралији.
„Велика иронија се налази у целом том случају. Новак је претходно девет пута освојио Аустралиан Опен, а онда ођедном тамо му више не дозвољавају да игра. Аустралију је сматрао својом земљом, а преко ноћи је постао тамо непожељан“, поделио је Бесон своје прве утиске о том случају који је потресао цео свет, не само спортску сферу.
Угледна француска издавачка кућа “Louison editions”, објавила је током овог месеца нову књигу “Ђоковић, Одбијам” (Djoković, Le Refuse ), а домаћа издавачка кућа “Чигоја штампа” из Београда је дело о нашем најуспешнијем тенисеру публиковала у едицији “Дисидент”.
„Новак се тада нашао у затвору, односно није могао да се креће ван тог смештаја, што је невероватно, а све то зато што није вакцинисан против Ковида 19. Дакле спречен је да учествује на турниру и да ради оно у чему је толико успешан, најбољи на целом свету“, говорио је Патрик Бесон, познат у свету као борац за очување правих традиционалних вредности.
Бесон је истакао да се и он сам тада нашао знуњен зашто је Новак преузео на себе толики ризик да се не вакцинише када је знао да може имати огромне проблеме и последице, не само у Аустралији, већ читавом свету у ери пандемије корона вируса.
„Онда сам од тог тренутка темељно кренуо да се интересујем и касније истражујем све што се дешава око њега, читао о њему, о другима шта говоре о највећем тенисеру, шта он каже о себи, и схватио сам на крају да је то била једина исправна одлука коју је Новак могао да донесе: да се не вакцинише“, испричао је Бесон.
Као велики пријатељ Србије веома је ангажован у француској и српској јавности, посебно у одбрани српског народа у периоду од 1995. до 2000. године који започиње књигом објављеном у Француској – „Крик против клеветника Србије”, (1995).
„Многи то нису схватали да Новаково тело као врхунског спортисте није као код нас обичних људи, јер начин како се он храни, другачији је од наше исхране, и зато је одбио да се подвргне третману каква је вакцинација. Опет, сигуран сам да би Новак донео исту одлуку и да је из Холандије, Норвешке, Шпаније. Једноставно није желео да уноси у своје спортско тело нешто непроверено“, сматра Бесон и додаје да то нема никакве везе што је Србин.
Он је оценио да је то Новаково „Не“ било јако тешко, да је уздрмало свет, посебно јер су сви остали пристали да се вакцинишу против Ковида, а српски тенисер је то одлучно одбио.
„Новак Ђоковић је био слика Србије толико година – симбол среће, доброте пријатељства, а онда се то десило. И тада је читава планета поново кренула да са презиром гледа на Србију, јер неко ко је до тада био понос света сада својим поступком могао да угрози ту исту планету“, анализирао је Бесон и приметио колико је та његова одлука снажно ођекнула у свету и различито је тумачена и прихвачена.
Француски писац сматра да је као „шлаг на торту“ дошла и чињеница да је Србин као нимало срећна околност у том тренутку, а његово људско право је по њему сасвим на месту да одбије вакцинацију.
Бесон је написао више од 80 књига као веома плодан књижевник, аутор запажених романа и књига прича као “Дара”, “Лењивица”, “Вештина завођења”, “Вила Дон Кихоте”, “Стање духа”, “Богаташица”, “Београд Цитy”, “Брабанови”, “Срђан”, “Милош и Милена и Јулије и Исак”, “Титаника”, “Пушкинова смрт”, “Христов гроб”, “Извесна Меланхонија”, “Романи из младости” и многих других.
И сам је некада давно тренирао тенис, како је вечерас открио, од своје осме до 19. године.
„За време тих 10-ак година, лоше сам се пласирао. Онда сам и са сином играо тенис сваке године на селу, онако из забаве, ради рекреације. И син са својих 12 година увек ме је побеђивао са 6:1. Чак је и за тај један од мене био љут, хтео је да буде 6:0. Тада сам оставио рекет и одлучио да више не заиграм никада тенис“, уз осмех је приповедао Бесон ову незгодну епизоду.
Каже да је тада и касније гледајући мечеве, закључио да „тенис тражи агресивност и на неки начин насиље над собом“.
„Тенисер је сам против себе и оног са ким се бори за титулу, жели да га победи, порази и „убије“, а заправо је сам на свету, то је индивидуалан спорт. Тиме се тенисер приближава писцу, јер обојица су сами у свом свету док стварају“, закључио је Патрик Бесон на тему своје књиге о Новаку Ђоковићу.
Издавач Жарко Чигоја је цео случај око Новака Ђоковића видео као једну изванредну идеју слободе, односно одбрану слободе и сложио се са Бесоном да је српски тенисер светске каријере имао право да тако поступи у Аустралији ове године.
„Храброст је Бесона да уђе у ову тему, јер је Новак био симбол увек свега лепог, успешног. Цела прича његове каријере што се види у књизи јесте како постићи циљ и на крају остати свој. Које год да је вере, националности, човек има право као људско биће да брани оно што јесте“, напоменуо је Чигоја и открио да две српске издавачке куће нису желеле да објаве ову књигу о Ђоковићу, али није их именовао.
Као велики познавалац, освешћени аналитичар и критичар глобалистичких кретања у свету, политичких, економских и социјално-културних проблема, у новој књизи Бесон каже за тенисера да се појавио на лицу земље у најгорем тренутку, али и у најбољем за једног спаситеља – у време балканских ратова (1992-1999).
Први пут у Европи, после више година, уз реч „српски” било је и похвалних придева: спортски коментатори нису могли да говоре другачије.
„Ролан Гарос није стадион то је храм. Новак није играч, он је свештеник. Новак је Близанац, као и Пушкин што је био, и обојица пишу на исти начин: брзо и добро“, записао је Бесон у новој књизи где је навео како су гледаоци тениских мечева аматери сликари који долазе да гледају како један Микеланђело у шортсу осликава свод Сикстинске капеле.
„Рекао је Не, и то „Не“ било је толико гласно. Пре би се рекло да је „НЕ“ само прошаптао, али, шапат једног дива подигне огромну буку“, написао је Патрик Бесон.
Преузмите андроид апликацију.
