Kao najveću kulturnu ekstravagancu ikada video ga je Dejvid Bouvi, a kao stecište slobodnih ljudi Džon Kenedi.
Najčešće su ga opisivali kao grad koji je osuđen da se večno menja, a nikad da bude. U njemu je 175 muzeja, više nego kišnih dana. Tamo se čuvaju sećanja na ljudsko ludili u ciglama.
U njemu se sudaraju arhitektonski stilovi, ideologija i filozofija. Mesto je susreta reka Havel i Špre. Ima više od 960 mostova. Berlin je odlična ideja u svako doba godine a ovo su samo fragmenti mnogobrojnih razloga za putovanje u prestonicu Nemačke.
Svedok moći, ali i nemoći
Rajhstag, zgrada nemačkog parlamenta, mnogo je više od građevine. Može da posluži kao udžbenik iz istorije, svedok podele moći, ali i nemoći Nemačke.
Bio je paljen i rešetan, osvajan i zaboravljan. U Rajhstagu se zasedalo od 1894. do 1933, kada je izgoreo u podmetnutom požaru za koji je Hitler okrivio komuniste i posle kojeg je ukinuo sva građanska prava.
Nacistima nije palo na pamet da zgradu obnavljaju, ali bez obzira na to Rusi su je zaposeli kao simbol osvajanja Nemačke i na nju stavili sovjetsku zastavu – simbol pobede.
Glavni grad Nemačke 1949. postaje Bon, a Rajhstag je zaboravljen. Iako je pedesetih počelo renoviranje, u godinama Hladnog rata zgrada je korištena tek sporadično.
Tek kada je 1990. ispred nje proglašeno ponovno ujedinjenje Nemačke, kratko nakon pada Zida, počela je ponovo da se koristi. Svoj današnji izgled i transparentnu kupolu dobio je 1999 (rad britanskih arhitekata Fosters&partners).
Ta kupola ne samo da je savršen primer energetske efikasnosti nego i divan simbol političke transparentnosti i demokratije, do koje je na kraju ipak pronađen put.
Poseta Rajhstagu je besplatna i – obavezna. Uživaćete u suncu i divnom pogledu na Berlin, okruženi duhovima sovjetskih vojnika, nacista, ali i “običnih” građana koji su u raznim prilikama izlazili pred Rajhstag i pokazivali da su složni.
Okrnjeni zub pomirenja
Dok šetate avenijom Kurfirstendam, jednom od najvećih u Berlinu, poznatoj po platanima i skupim dizajnerskim radnjama, nemoguće je zaobići ruševinu crkve za koju stanovnici Berlina kažu da podseća na okrnjeni zub.
Ta stara crkva u neoromanskom stilu, sagrađena krajem 19. veka u čast Vilhelma Prvog, gotovo je sasvim uništena u toku Drugog svetskog rata, ali pored nje je sazidana nova – sa modernim tornjem od čelika, betona i stakla, koji se iako je teško poverovati, vrlo dobro uklopio sa starom ruševinom.
Stara crkva jedina je u okruženju donekle odolela bombama u Drugom svetskom ratu.
Danas predstavlja antiratni spomenik pomirenju, budući da u njoj možete naći tri umetnička dela koja simbolišu pomirenje engleskog, ruskog i nemačkog naroda – Staljingradsku Madonu, Bogorodicu iz Volgograda i spomen-ploču posvećenu protestantskim mučenicima koje su ubili nacisti.
Metafora za zločine
Tamo gde je “linija smrti” u vidu Berlinskog zida nekada delila grad, danas se nalazi memorijal posvećen ubijenim evropskim Jevrejima (Holokaust memorijal), sivi kompleks u apstraktnom stilu i metafora za zločine nad Jevrejima.
Iako je arhitekta rekao da ni broj ni oblik blokova nemaju simboliku, postoje razne interpretacije ovog jedinstvenog spomenika, sastavjljenog od 2711 pravougaonih cementnih blokova.
Neki kažu da predstavlja sivilo nacističkog režima, a neki su primetili da blokova ima isto koliko i stranica Talmuda.
Kako god da shvatitie, neminovno ćete osetiti nemoć i očajanje dok hodate među duhovima nebrojenih nevino stradalih. Memorijal ne prikazuje nikakva imena niti brojeve jer se žrtve ne mogu izbrojati.
Holokaust memorijal je nezaobilazan za turiste ali je psosebno važan za Nemce. Predstavlja još jedan dokaz da su svesni svoje istorije, da ne žele da sakrivaju nacistička zlodela nego ih naprotiv prikazuju u centru Berlina celom svetu kao znak pokajanja i kao upozorenje da se tako nešto ne sme ponoviti.
Najveća otvorena galerija na svetu
Betonski zid koji je tokom skoro 30 godina bio fizička i ideološka barijera između zapada i istoka danas je kilometar duga galerija na otvorenom koja svedoči o istoriji, ali i o tome kakav je Berlin danas.
Da ste se samo tri decenije ranije zadesili na istom mestu, jedan od hiljada vojnika koji su motrili na one koji pokušavaju da pobegnu u slobodu verovatno bi vas upucao.
Najveću otvorenu galeriju na svetu ne možete promašiti čak i ako ne planirate da je posetite. Zid uz reku Špre oslikalo je više od stotinu umetnika iz celog sveta, a iako su stilovi različiti, radovima je zajedničko da nose poruke mira i toleerancije.
Jedna od najlepših je “Mnogo malih ljudi koji na mnogo malih mesta radi mnogo malih stvari može da promeni svet”.
Od famoznog “socijalističkog poljupca” Leonida Brežnjeva i Eriha Honekera, preko apstrakcija, grafita i snažnih poruka, pa do “smešnih glava” Tjerija Noara, ovo je jedinstvena galerija zaslužuje da joj se posveti vreme prilikom posete Berlinu.
Simbol mira i zajedništva
Simbol moći nekadašnje Pruske, a danas simbol zajedništva i mira, jedina je preostala od kapija Berlina.
Ukrašena je figurom kvadrige, četvoroprega koji vozi boginju mira, i urađena je u neoklasičnom stilu. Kvadrigu je 1806. ukrala Napoleonova vojska, ali danas je opet na svom mestu.
Dok obilazite kapiju, uprkos tome što će vam prilaziti prodavci pereca i (lažnih) ostataka berlinskog zida, teško ćete odoleti osećaju da se nalazite na mestu tolikog broja istorijskih dođagaja: proslave povodom rušenja Zida, novembra 1989, susreta Helmuta Kola i istočnonemačkog premijera Hansa Modrova, nacističke proslave Hitlerove pobede i Reganovog poziva Gorbačovu da “otvori (ova) vrata i sruši (ovaj) zid”.
Oko kapije okupljeli i demonstranti koij podržavaju prijem izbeglica u Nemačku, a ne tako davno, posle napada na gej klub u Orlandu, kapija je osvetljena duginim bojamai oko nje se skupilo više od 130.000 ljudi.
Dragulj iz pruske krune
U baroknim baštama ili sobama Šarlotenburga lako je zamisliti prusku kraljicu Sofiju Šarlotu kako svira čembalo ili razgovara na četiri jezika sa filozofima, piscima i kompozitorima koje je rado pozivala u svoju luksuznu rezitenciju.
Šarlotenburg, nazvan po samoj kraljici nakon njene smrti, jedna je od znamenitosti Berlna koje se moraju videti, jedinstveni doživljaj putovanja kroz vreme na luksuzni pruski dvor.
Dok prolazite kroz gizdave sobe, ređaju se dragulji iz pruskih kruna, carske oznake, zlatni i srebrni escajg i desetine netaknutih servisa za ručavanje od najfinijeg porcelana.
Posebnu pažnju privlači neverovatna kolekcija ukrasnih kutija za duvan koje je sakupljao Fridrih Veliki. Osim dvorca, u kompleksu se nalaze i mauzolej Belvedere, novo krilo i nekoliko muzeja.
Autor teksta: N. K.
Preuzmite android aplikaciju.
