Сезонски берачи воћа, а посебно малина, купина и боровница, у Србији дневно у просеку могу да зараде око 4.000 динара, што је за хиљаду више него прошле године. Ипак, иако нису сви спремни да раде овако напоран и захтеван посао, изгарајући на плантажама од седам до 17 часова сваког дана у најврелијем периоду године, мањак радне снаге више није толико приметан као ранијих година, посебно када је реч о берби боровница.
У то су уверени у удружењима произвођача овог воћа, али и власници плантажа напомињу да осим домаће радне снаге, у игри су све више и странци, углавном из суседства, али и из удаљених делова света, Молдавије, Авганистана.
Ивица Тодоровић, из предузећа „Лонго бери”, које се налази у месту Доњи Рачник, надомак Јагодине, под боровницама има око четири хектара земље. Баш ових дана је ангажовао 38 сезонаца и 10 радника послужилаца, чији ће задатак бити да носе и празне гајбице.
„Нисам имао проблем да пронађем раднике. Није им потребно никакво предзнање, посао може свако да ради, ако жели. Очекујем род од око 15 тона за ову сезону. Ипак, не знам да ли бих баш примио само стране раднике“ напомиње он. Додаје да су сезонци углавном или мештани из њихових села, а има и много младих, студената и старијих средњошколаца који желе на овај начин сами да зараде. Дневно им плаћа 3.500 динара.
Највише радне снаге биће потребно у српским малињацима, где је и највећа могућност зараде за послове берача. Прошле године се дан рада у малињаку, уз смештај и обезбеђену храну, плаћао 3.000 динара, а сада су друштвене мреже крцате огласима у којима малинари нуде двоструко веће дневнице. Сезона почиње управо сада, а огромна потражња за берачима малина широм Србије траје већ неко време, открива Светлана Цвијановић, председница Савеза пољопривредних произвођача западне Србије. Подсећа и да за један дан у њиви каткад може да се узме око 5.000 динара.
„Има ту пуно посла, а радне снаге нема довољно. Због тога ће око брања бити ангажовани сви чланови нашег домаћинства. Посао није нимало лак, али у сезони је веома добро плаћен. За месец дана вредан радник може да заради и око 120.000 динара. Ипак, и поред добре наднице, нема их довољно. Млади нису заинтересовани за такве послове, а старији нису довољно продуктивни што је такође проблематично“ наглашава она.
Цвијановићева је власница два хектара земље под малинама у околини Шапца. Гаји две сорте – виламет и полку, а за површину под засадом потребно јој је око 30 радника.
Овог сочног воћа по којем је Србија препознатљива у свету данас има мање него пре десетак година. Својевремено је у Србији под засадима малине било око 24.000 хектара, а сада око 15.000. Председница савеза подсећа да се у свет раније извозило око 110.000 тона малине, да би се данас годишњи извоз мерио са око 50.000 тона.
Преузмите андроид апликацију.
