Бела кућа објавила је данас документа, са којих је скинута ознака тајности, која се односе на могуће мешање Кине у америчке изборе, рањивости изборног система, наводе о бирачима који нису држављани САД и раније процене америчких обавештајних служби о страним утицајима.
Бела кућа истиче да поменута документа указују на безбедносне слабости америчког изборног система пред предстојеће изборе за Конгрес, док истовремено тврди да циљ објављивања није поновно оспоравање резултата ранијих избора, већ унапређење заштите изборног процеса.
Истовремено, званичници администрације тврде да поједине информације годинама нису биле доступне највишим америчким званичницима, пренео је ЦНН.
Према документима, америчке обавештајне службе наводно су још раније процениле да Русија, Кина, Иран и Северна Кореја поседују капацитете за приступ појединим изборним базама података, попут централизованих регистара бирача и бирачких спискова.
У извештају америчког Националног обавештајног савета из јануара 2020. године наводи се, међутим, да је због децентрализованог начина организације избора у САД мало вероватно да би евентуални сајбер напад могао да буде спроведен у обиму који би променио коначан изборни резултат.
Бела кућа је објавила и документа у којима се наводи да је Венецуела спровела експеримент на гласачким машинама којим је, наводно, било могуће променити гласове без откривања током накнадне контроле.
Та тврдња се повезује са наводима бившег шефа венецуеланске обавештајне службе Уга “Ел Поља” Карвахала, који је признао кривицу за трговину дрогом и раније подржавао Трампове тврдње о изборима из 2020. године.
Истовремено, меморандум Централне обавештајне агенције (ЦИА), са којег је скинута ознака тајности, наводи да је америчка обавештајна заједница још 2006. године проценила да Венецуела и компанија Смартматик немају могућност да утичу на резултате избора ван територије Венецуеле.
У документу се додаје да је Венецуела у случајевима манипулисања сопственим изборима то могла да учини захваљујући приступу изборним системима изнутра, што није применљиво на амерички изборни систем.
У документима се наводи и да постоје познате техничке рањивости појединих изборних система у САД, али да није пронађен доказ да је нека страна држава икада искористила те слабости како би променила гласове или резултате избора.
Значајан део објављених докумената односи се на наводе о Кини.
Према тврдњама Беле куће, Кина је између 2020. и 2024. године прибавила више од 200 милиона досијеа америчких бирача који садрже имена, адресе, бројеве телефона, податке о војном статусу, страначкој припадности и изласку на изборе.
Администрација тврди да су подаци прибављени куповином, крађом, хаковањем или другим незаконитим методама, иако се у тексту наводи да поједине савезне државе легално продају јавно доступне делове бирачких спискова.
У једном извештају из 2019. године наводи се да су кинески хакери наводно компромитовали бирачке базе података осам савезних држава.
Истовремено се наводи и да је Кина у том периоду наводно била усмерена и на прикупљање података из здравствених система, друштвених мрежа, истраживачких центара и компанија из области одбране, што одговара ранијим проценама америчких обавештајних служби о кинеским сајбер активностима.
У документу Националног обавештајног савета из октобра 2020. године наводи се да су активности Кине у вези са председничким изборима биле “ограниченог обима” и да су се сводиле на почетне кораке.
Након избора 2020. године, тадашњи званичници Канцеларије директора Националне обавештајне службе саопштили су да је Кина разматрала могућност утицаја на изборе, али је од тога одустала због бојазни да би могла да наруши односе са Сједињеним Америчким Државама.
Документа се баве и питањем бирача који нису амерички држављани.
Према наводима Беле куће, Министарство за унутрашњу безбедност процењује да се у бирачким списковима неколико кључних савезних држава налази најмање 250.000 особа које нису држављани САД.
Објављени документ наводи да се ти подаци односе на Калифорнију, Пенсилванију, Њу Џерси и Неваду, али истовремено указује да су коришћене комерцијалне базе података, које се сматрају мање поузданим од званичних државних евиденција.
Министарство за унутрашњу безбедност навело је и да је, користећи савезни систем САВЕ у 25 држава и анализом више од 68 милиона бирачких пријава, утврђено да је око 28.000 особа које нису држављани било незаконито регистровано за гласање.
Истовремено се у документима наводи да нема показатеља да је забележен значајан пораст броја страних држављана који су заиста гласали на савезним изборима.
У тексту се подсећа да је гласање страних држављана на савезним изборима незаконито, али да поједине локалне самоуправе, укључујући Сан Франциско, дозвољавају особама које нису амерички држављани да гласају искључиво на локалним изборима, попут избора за школске одборе.
Венс: Епстин имао везе са врхом америчких и израелских обавештајних служби
Преузмите андроид апликацију.
