Једнa од најмонументалнијих и најпознатијих грађевина у Новом Саду сигурно је Бановински комплекс, који се налази у центру града.
Причу о овом комплексу најпре морамо почети историјским чиниоцима који су довели до потребе за његовом градњом.
Наиме, Краљевина Југославија настала је практично 6. јануара 1929. године на основу прогласа краља Александра Карађорђевића, који је у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, због парализе парламентарног живота, увео лични режим, са циљем очувања државне целине.
Шестојануарски режим заснивао се на идеологији интегралног југословенства, а националне и верске особености су потискиване.
Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја, од 3. октобра 1929.године, држава је подељена на девет бановина и Управу Града Београда.
Taдa je оформљена и Дунавска бановина, која је обухватала војвођанске области – Банат, Бачку, Барању, највећи део Срема – као и Шумадију, са северним Поморављем и Стигом.
Нови Сад као место у коме је одржана Велика народна скупштина и изгласано присаједињење Краљевини Србији 1918. године, најпре је постао седиште Обласне управе за Бачку и Барању, а од 1929. и седиште Дунавске бановине, током чијег је трајања доживео демографски, урбани и сваки други напредак.
Одлука о подизању палате Дунавске бановине донета је 8. фебруара 1934. године, а Градско веће Града Новог Сада уступило је бановинској управи празно земљиште на Булевару краљице Марије (данашњем Булевару Михајла Пупина).
Тако је здање Банске управе подигнуто на потезу између некадашњег старог језгра града и дунавске обале између Малог и Великог лимана.
Необичан сплет околности пратио је почетак градње овог велелепног објекта који је након завршетка, због реализованог композиционог и архитектонског решења које је асоцирало на велики брод, а и због белине камене оплате, добио поетичан назив „бела крстарица“, како је често од грађана називан.
Наиме, градњи је претходио конкурс за избор пројекта, а који је расписан 1930. године. Оцењивачка комисија није доделила прву награду, али јесте две друге награде.
До данашњег дана остале су неразјашњене околности под којима је Краљевска управа Дунавске бановине доделила посао пројектовања Драгиши Брашовану, коме, узгред буди речено, није додељена никаква награда.
Међутим, иако је одабрано архитектонско решење зграде Дунавске бановине, на почетак градње Банске палате чекало се све до 1936.године , јер су припреме биле успорене због економске кризе која је захватила земљу.
Већ 1. децембра 1938.године, у оквиру прославе 20 година од завршетка Првог светског рата и оснивања нове државне заједнице Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, извршено је освећење недовршене Палате.
Комплетан пројекат градње здања Дунавске бановине завршен је 1940. године.
Бановина је монументална архитектонска композиција на којој је грађевинска маса распоређена са урбанистичким смислом и у складу са актуелним урбанистичким тенденцијама свог времена.
Зграда има пет етажа од сутерена до равног крова.
Дугачки улични фасадни фронт, као и онај на супротној страни и заобљени чеони, третирани су мирно и без украса, са стубовима без капитела у приземљу испред репрезентативних и увучених портала, са неколико степеница издигнутих на виши ниво.
Два средишња улаза су импозантна и одају утисак свечане монументалности, док су остала три службена.
Израда стилизованих грбова изнад улаза према Булевару и барељефи са ликовима краља Петра Првог, краља Александра, војводе Живојина Мишића, Радомира Путника, Степе Степановића и Петра Бојовића израдила је Злата Марков, као и стилизоване лавље главе и розете за испуст воде на Банској палати.
Рељефи су током Другог светског рата били прекривени заставом и скинути су и уништени након завршетка рата.
Реплике барељефа враћене су на њихово раније место тек 2007. године.
Цео архитектонски комплекс који обухвата обе грађевине простире се на површини од 28.000 м2.
Потковичаста основа главне зграде дуга је 185 метара, a висина без куле износи око 20 метара. Кула која се налази на североисточном углу основне зграде као њен интегрални део висока је 42 метра.
На кули је било планирано постављање сатова са Зодијаком на све четири стране, али се од ове идеје накнадно одустало.
Данас, ако се мало боље загледате у кулу, приметићете мале четвртасте отворе за сказаљке, где је требало да буду постављени сатови.
Такође, према првобитном пројекту требало је да фасада буде обложена црвеном пресованом опеком, али се и од те идеје одустало.
Наиме, Банска управа је 1936. донела одлуку да се на фасаду уместо пресоване цигле постави оплата од брачког мермера.
Једна од урбаних легенди Новог Сада каже да је исти мермер који је употребљен за оплату фасаде Дунавске бановине употребљен и за градњу Беле куће у САД, али овај податак, на велико разочарање Новосађана, није тачан.
Са Булевара Михајла Пупина кроз репрезентативни портал улази се у пространи централни хол који је изграђен, као и степениште, од италијанског камена из Караре.
У стилском контексту архитектуре, лако се могу препознати елементи арт деко стила, који се посебно огледају у виду елегантних линија које обликују форме и масе, симетрији, фасадама глатких површина без украса, као и у аеродинамичном облику, видљивог у заобљености чеоне фасаде.
Аеродинамични облици били су нарочито модерни тридесетих година готово у свим видовима индустријске и занатске производње употребних предмета, као и у аутомобилском дизајну.
Укупни трошкови на изградњи Палате износили су 58 милиона динара, што је било два пута више од предвиђене суме.
Када је реч о Већници, која је саставни део Бановинског комплекса, радови на њој су напредовали доста спорије у односу на Административну зграду, па је она усељена после освећења 25. септембра 1939. године.
У сенци тек започетог Другог светског рата, освећење је обављено скромно, првенствено у кругу чиновника Банске управе.
Већница, односно Бански двори (како се још назива), се налази у залеђу Банске палате.
Објекат Већнице је крстастог облика.
Широки улаз заклоњен је низом стубаца, који носе терасу на висини првог спрата.
Главни простор који се налази у згради Већнице је велика сала у којој су одржавана банска заседања.
До велике сале води широко свечано степениште.
Изнад сале, на спрату је изграђен пространи, луксузни стан намењен за становање бана са породицом.
На самом крову зграде Скупштине АП Војводине налази се омања кула.
Ова кула је низ година, будући да је тешко доступна, брижљиво чувала тајну.
Наиме, на целокупној унутрашњој површини зидова куполе налазе се бројни потписи и цртежи које су графитном оловком сачинили људи који су се у одређеном тренутку, из нама (до сада) непознатих разлога, обрели на овом месту.
Најстарији запис настао је четрдесетих година минулог века, а највише их је из времена Другог светског рата и непосредно после завршетка ратних збивања.
Од Другог светског рата, ова зграда служи као седиште Скупштине АП Војводине.
Банска палата у Новом Саду била је чест мотив разгледница које су Новосађани и њихови гости у времену пре мобилних телефона и интернета радо користили као средство комуникације.
Без обзира што разгледнице више нису у моди, већина посетилаца понесе бар једну фотографију овог здања.
Уз Петроварадинску тврђаву, Градску кућу, Саборну цркву, Владичански двор и Цркву имена Маријиног, Бановински комплекс представља један од најпознатијих новосадских топонима у најужем центру града.
Преузмите андроид апликацију.
