Pokraj Novog Sada smeštena su tri sela – Veternik, Futog i Begeč, čiji karakteri odaju utisak idealnog miksa urbanih i ruralnih sredina. Uz najlepšu reku Dunav, nalaze se mesta koja nude ipak nešto drugačije u odnosu na sva druga sela.
Odmah u startu treba reći da je Begeč mesto koje je posebno na svojstven način, u odnosu na sva prethodna i posebna sela o kojima smo pričali.
Za početak ova gradska sredina je udaljena na samo 20 kilometara od Novog Sada. Osim Dunavom, sa Novim Sadom povezana je magistralniim putem, kao i omiljenom eurovelo biciklističkom stazom.
Begeč ima dugu tradiciju i istoriju, Dunav, svoju jamu kao park prirode, mnoge ličnosti iz oblasti istorije, odbrane, vere, pa čak i fudbalske „legende“, svakako vezu sa Novim Sadom, ali i ono na šta su najponosniji tonu šargarepe i svoju „Šargarepijadu“.
Veruje se da prvi zapisi o Begeču potiču još u petnaestom veku, preciznije 1424. godine u turskim tefterima, kada se o njemu govorilo da je jedno organizovano selo sa kućama od slabog materijala, odnosno sojenica i zemunica.
Takođe, njegovo poreklo ide još dublje, sve do Rimskog carstva, naravno i do perioda kada su ljudi, seljaci, bežeći od „zuluma proklete Jerine“, za vreme gradnje smederevske tvrđave, pobegli u severnije krajeve i naselili Begeč.
Nisu samo taj zulum trpeli, već i turski zulum koji je izazvao, kako meštani kažu „bes Dunava“ kada se izlio na prostor starog Begeča, ostavivši za sobom prelepo aluvijalno jezero koje krije mnoge tajne.
Meštani kažu da ukoliko leti padne vodostaj Dunava i voda se povuče pri površini jezera može se primetiti toranj nekadašnje crkve.
O nazivu ovog sela postoji mnogo predanja i teorija, jedna od njih su da je nastalo od termina, bežanje, (ljudima koji su bežali), što malo jasnije ispreda priču „zuluma“ ili (beg – veleposednik, Eč – selo), dakle puno značenje „begovo selo“.
U ovom malenom mestu od oko svega 3.000 stanovnika možete pronaći sve za miran i porodičan način života, koji odiše toplinom, dobrim i vrednim komšilukom, uvek raspoloženim da priskoče u pomoć.
Odavno je ovo mesto pogodno za razvoj i napredak, urađene su komunalne, kanalizacione i putne infrastrukture koje uveliko olakšavaju život svih Begečana.
Pored svih navedenih stvari, lepih i širokih ulica, prirodnih bogatstava, ovo mesto ima osnovnu školu, trg sa česmom iz koje teče arteška voda, Dom kulture, Vatrogasni dom, kulturna dešavanja, arheološko nalazište „Onarijum“, izletišta i „Zdanje Vizić“, kao i pravoslavni hram Sv. Luke izgrađen u barokno-klasicističkom stilu.
Ne smemo zaboraviti i čuvene begečke šargarepe, koje završe na Balkanskom tržištu pa i trpezarijskim stolovima naših domaćinstava, što nije ništa čudno jer je proizvode u neverovatnim količinama, čak i više nego što proizvodi celokupna Hrvatska.
U našem video prilogu, možete pogledati kako smo se proveli u Begeču i šta smo sve, tokom posete, mogli da saznamo o njemu.
Preuzmite android aplikaciju.
