Покрај Новог Сада смештена су три села – Ветерник, Футог и Бегеч, чији карактери одају утисак идеалног микса урбаних и руралних средина. Уз најлепшу реку Дунав, налазе се места која нуде ипак нешто другачије у односу на сва друга села.
Одмах у старту треба рећи да је Бегеч место које је посебно на својствен начин, у односу на сва претходна и посебна села о којима смо причали.
За почетак ова градска средина је удаљена на само 20 километара од Новог Сада. Осим Дунавом, са Новим Садом повезана је магистралниим путем, као и омиљеном еуровело бициклистичком стазом.
Бегеч има дугу традицију и историју, Дунав, своју јаму као парк природе, многе личности из области историје, одбране, вере, па чак и фудбалске „легенде“, свакако везу са Новим Садом, али и оно на шта су најпоноснији тону шаргарепе и своју „Шаргарепијаду“.
Верује се да први записи о Бегечу потичу још у петнаестом веку, прецизније 1424. године у турским тефтерима, када се о њему говорило да је једно организовано село са кућама од слабог материјала, односно сојеница и земуница.
Такође, његово порекло иде још дубље, све до Римског царства, наравно и до периода када су људи, сељаци, бежећи од „зулума проклете Јерине“, за време градње смедеревске тврђаве, побегли у северније крајеве и населили Бегеч.
Нису само тај зулум трпели, већ и турски зулум који је изазвао, како мештани кажу „бес Дунава“ када се излио на простор старог Бегеча, оставивши за собом прелепо алувијално језеро које крије многе тајне.
Мештани кажу да уколико лети падне водостај Дунава и вода се повуче при површини језера може се приметити торањ некадашње цркве.
О називу овог села постоји много предања и теорија, једна од њих су да је настало од термина, бежање, (људима који су бежали), што мало јасније испреда причу „зулума“ или (бег – велепоседник, Еч – село), дакле пуно значење „бегово село“.
У овом маленом месту од око свега 3.000 становника можете пронаћи све за миран и породичан начин живота, који одише топлином, добрим и вредним комшилуком, увек расположеним да прискоче у помоћ.
Одавно је ово место погодно за развој и напредак, урађене су комуналне, канализационе и путне инфраструктуре које увелико олакшавају живот свих Бегечана.
Поред свих наведених ствари, лепих и широких улица, природних богатстава, ово место има основну школу, трг са чесмом из које тече артешка вода, Дом културе, Ватрогасни дом, културна дешавања, археолошко налазиште „Онаријум“, излетишта и „Здање Визић“, као и православни храм Св. Луке изграђен у барокно-класицистичком стилу.
Не смемо заборавити и чувене бегечке шаргарепе, које заврше на Балканском тржишту па и трпезаријским столовима наших домаћинстава, што није ништа чудно јер је производе у невероватним количинама, чак и више него што производи целокупна Хрватска.
У нашем видео прилогу, можете погледати како смо се провели у Бегечу и шта смо све, током посете, могли да сазнамо о њему.
Преузмите андроид апликацију.
