Чак и када помислите да о Шпанији знате све, уколико нисте посетили њену малену аутономну заједницу Баскију, то неће бити тачно.
Ова регија смештена између Атлантика (овде локално преименованог у Кантабријско море) и Пиринеја, на крајњем северу земље, јединствена је на толико начина да јој заиста вреди посветити пажње и времена.
Планине које се уздижу до неба, стеновите литице окупане океаном и непрегледно зеленило најкраћи је опис баскијске географије.
Уз фасцинантне пределе овде проналазимо и интересантну историју, језик потпуно другачији од шпанског, бројне гурманске специјалитете и атрактивне градове.
Ко би рекао да се све ово налази на тек 7.234 квадратна километра – трећини површине Војводине. Разлога за посету Баскији има много, а ми вам доносимо неколико најважнијих.
Сан Себастијан, незванични центар хедонизма, смештен је у плавом полумесецу чаробног Бискајског залива.
Осим што је нестварно леп, овај град на обали Атлантика важи за једну од светских престоница укусне хране и квалитетног пића.
Поред гастрономије, Сан Себастијан је познат и по богатом годишњем календару догађаја у ком ће се за свакога наћи понешто: од фестивала људских права који се дешава сваког априла преко џез фестивала у јулу, па до знаменитог јесењег филмског фестивала.
Када се ради о ићу и пићу, гастрономија је итекако важан део живота просечног Баскијца, а Сан Себастиан је престоница исте.
Оно што је у остатку Шпаније познато као “тапас” – мезе или мање порције хране које се једу уз пиће – овде се зове “пинћос“ (pintxos) и може се наћи на сваком кораку.
Локална кухиња врти се око свежих састојака и домаћих производа, а омиљене ђаконије су јагњетина са ражња, суво месо, усољени бакалар, козији сир и артичоке, између осталог.
Понуда ресторана је бесконачна – од малених таверни које већ генерацијама води иста фамилија, до фенси ресторана са Мишелиновим звездицама. Ипак, овде цена није пресудна за квалитет те се у сласт може јести и за мале паре.
Сиви и запуштени индустријски Билбао није ничим привлачио пажњу туриста све до краја деведесетих. А онда је једна једина архитектонско-дизајнерско-уметничка сензација дала нови дух занемареном граду.
Град на реци Нервион од 1997. године дом је музеја савремене уметности “Гугенхајм” који је дизајнирао фамозни Френк Гери, и тада је доживео потпуну трансформацију.
Светлуцава и ексцентрична титанијумска зграда спектакуларна је и споља и изнутра.
Како представља једну је од најпознатијих грађевина модерне архитектуре, у сенку је бацила и колекцију самог музеја. Изградња је коштала близу сто милиона долара, а зграду је отворио тадашњи краљ Хуан Карлос.
У граду вреди посетити и стари центар – Casco Viejo, лавиринт шармантних улица са јединственом атмосфером, необичним продавницама и бучним баровима.
Овде се налази седам старих градских улица “Siete Calles”, које датирају још из 15. века. Ту је и Сантјагова катедрала у готичком стилу, “Plaza nueva” – трг оивичен аркадама који представља омиљено место за кафу, а недељом ујутру центар обоји шаренило бувљака и штандова са цвећем.
На концу, не треба заобићи ни званично главни град Баскије, Виторију. Иако у сенци Сан Себастијана и Билбаа, овај град окружен планинама вредан је посете. Осваја својим прастарим калдрмисаним улицама, а његов стари центар важи за најочуванији у Баскији.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
