Predsednik SAD Džozef Bajden položio je venac kod Pentagona, na obeležavanju 21. godišnjice terorističkih napada na Njujork i Vašington.
Na godišnjoj komemoraciji, u govoru odao je poštu „izvanrednim Amerikancima“ koji su dali život u jednom od najcrnjih dana za američku naciju.
Nećemo nikada zaboraviti, nećemo nikada odustati, izjavio je Bajden na komemorativnoj svečanosti u Pentagonu, na mestu gde je avion koji su oteli teroristi udario u zgradu.
„Naša obavezanost na to da sprečimo neki novi napad na SAD nema kraja“, rekao je američki predsednik, prenosi AP.
Dvadeset jednu godinu posle terorističkih napada u kojima su islamski teroristi Al Kaide oteli četiri putnička aviona, Bajden je istakao da, iako su SAD napustile Avganistan, njegova administracija nastavlja da traga za odgovornima za napad 11. septembra.
Predsedniku SAD su se na godišnjoj komemoraciji pridružili i članovi porodica ljudi koji su izgubili život u terorističkom napadu kod Pentagona, kao i rukovodstvo Ministarstva odbrane.
„Imamo prema vama neverovatan, neverovatan dug“, naglasio je Bajden.
Prva dama Džil Bajden govoriće na Nacionalnom memorijalnom obeležju „leta 93“ u Šenksvilu u Pensilvaniji.
Potpredsednica Kamala Haris i njen suprug prisustvovaće u Njujorku ceremoniji komemoracije u Nacionalnom memorijalnom centru 11. septembar.
„Jedan od najtraumatičnijih događaja veka“
Dva oteta aviona su pre 21 godinu udarila u kule „bliznakinje“ Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, kao i u kompleks Pentagon u Vašingtonu.
Ovaj napad ostaje jedan od najtraumatičnijih događaja veka, ne samo za Ameriku već i za ostatak sveta, preneo je Bi-Bi-Si.
Direktna posledica terorističkog napada 11. septembra 2001. godine bila je odluka Bele kuće na čelu sa Džordžom Bušom Mlađim, da objavi rat terorizmu u svetu, što je nesumnjivo suštinski odredilo tendencije u međunarodnim odnosima prvih decenija 21. veka
Žrtve terorističkog napada su stradale nakon što su dva oteta aviona udarila u kule „bliznakinje“, koje su se potom srušile, kao i prilikom udara trećeg aviona na kompleks Pentagon u Vašingtonu, i pada aviona u Pensilvaniji.
Život je izgubilo oko 3.000 ljudi. Iz kula „bliznakinja“ u Njujorku svega 20 ljudi uspelo je da napusti zgrade pre nego što su se urušile. Među žrtvama 11. septembra bila su i 372 stranca, uključujući i jednog državljanina Srbije.
Velike žrtve su pretrpeli i pripadnici njujorških gradskih službi, pre svih vatrogasci. Čak 343 vatrogasca su poginula prilikom pada kula „bliznakinja“.
Devetnaest pripadnika Al Kaide započelo je napad otimanjem četiri putnička aviona koji su uzleteli sa aerodroma u Bostonu, Njujorku i Vašingtonu.
Otmičari su upali u kabine aviona i, služeći se noževima za hartiju kao oružjem, preuzeli kontrolu nad letelicama.
Ubrzo zatim i drugi avion kompanije „Junajted“ udario je u južnu kulu. Treća oteta letelica udarila je središte Pentagona u Vašingtonu, dok se četvrta srušila tokom borbe putnika sa teroristima, kako glasi zvanična verzija.
Kasnije su odgovarajuće službe SAD ocenile da je „mozak“ napada koji su se dogodili bio Kalid Šeik Muhamed.
Komandosi američke vojske izveli su u proleće 2011. godine prepad na jedno imanje u Pakistanu gde se krio Osama bin Laden, optužen da je odgovoran za terorističke napade na SAD i likvidirale ga, o čemu je tadašnji američki predsednik Barak Obama izvestio naciju i ceo svet.
Sudija vojnog suda u američkoj vojnoj bazi u zalivu Gvantanamo na Kubi, januara 2013. godine odbio je zahtev da se suđenje petorici optuženih za napade na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. javno prenosi putem televizije.
Na mestu na kojem su se nalazile kule STC u Njujorku podignuto je spomen-obeležje žrtvama, a sazidan je i novi Svetski trgovinski centar.
Preuzmite android aplikaciju.
