Oko udaljenog portugalskog arhipelaga Azora i danas se još uvek može čuti “Baleia a vista!”, legendarni uzvik koji na portugalskom znači da je kit na vidiku. Međutim, danas se to dešava isključivo na brodovima punim turista koji su se uputili na ekskurziju posmatranja kitova.
Lov na kitove, delatnost važna za ekonomiju, ali i kulturni identitet Azora, praktikovao se još od 19. veka.
Zvanično je zabranjen pre tačno 40 godina, no zabrana je u potpunosti stupila na snagu tek 1986. Poslednji kit je ubijen 1987. godine, u znak protesta nekoliko starih kitolovaca s ostva Piko.
Danas su stotine kitova koji se svrstavaju u preko 20 različitih vrsta prilično bezbedni u Azorskom arhipelagu, trenutno jednom od najvećih utočišta za kitove na svetu.
Tradicija lova na kitove na Azorima je posebna, jer su pre samo četiri decenije kitolovci s arhipelaga koristili iste tehnike lova kao one opisane u Mobi Diku, još 1851. godine, išli su na pučinu u čamcima koji su širom otvoreni i ručno bacali harpune.
Na Azorima postoji nekoliko mesta gde se mogu čuti priče o slavnim danima lova na kitove i putovati kroz vreme u period u kom je postojalo (ili bilo važno) samo „kopno, more i kitovi“, kako starosedeoci vole da kažu.
Osim muzeja na ostvu Piko i stanice za lov na kitove u Porto Pimu na ostrvu Fajal, mogu se posetiti i posmatračnice, sa kojih ne zapravo lov i počinjao.
Ovde su “vigias” (posmatrači) provodile duge sate pokušavajući da dvogledom uoče kita.
Kad ga primete, lansirali su rakete, mahali belim plahtama ili davali dimne signale dok su nastavljali da prate životinju.
Čim posada primeti signal, izvlači svoje čamce i kreće na more u potragu koja je znala trajati satima, a ponekad i danima. Nakon što bi pronašli kita, počinjala bi neizvesna borba između čoveka i životinje.
Lovački čamci s Azora bili su krhki i staromodni, ali lepi i aerodinamični. Obično su imali sedam članova posade, svaki je imao svoje zadatke – jedan je bio „šef“, njih pet je veslalo, a jedan je bio zadužen za lansiranje harpuna.
Ovi čamci su bili inspirisani kanuima iz ogromnih američkih kitolovskih brodova koji su pre više stotina godina stajali u obližnjoj luci Orta na Fajalu, kako bi regrutirali neustrašive pomorce s ostrva.
Herman Melville je o činjenici da su ostvljani najbolji kitolovci pisao u svom Mobi Diku.
Lov nije bio lak zadatak, ali kitolovci se obično slažu u tome da se nikada nisu plašili, naviše zahvaljujući adrenalinu koji su osetili.
Čamac je morao nečujno da priđe kitu sve dok određeni član posade ne uspe da lansira gvozdeni harpun tako da pogodi kita.
Od tog trenutka čamac je kanapom bio povezan sa životinjom koja je reagovala na napad pokušavajući da duboko zaroni ili pobegne.
Progon se nastavljao sve dok kit nije bio mrtav i iznesen na kopno. Taj proces je mogao trajati nekoliko sati ili čak ceo dan, a glavni cilj je bio probiti pluća životinje.
Nakon obavljenog posla sledio je još jedan zadatak: trebalo je “demontirati” kita i upotrebiti svaki njegov deo.
Masnoća postaje ulje, izvozi se i koristi kao gorivo i mazivo, ili čak u kozmetičkoj industriji. Kosti su se mlele u prah i korištene su kao tretman za plodnost.
U onim srećnim prilikama kada kitolovci pronađu ambergris – žučni sekret – unutar kita, profit bi se udvostručio, jer se ova supstanca koristila u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, za sapune i parfeme.
U mnogim delovima sveta kitovi su lovljeni iz duhovnih ili tradicionalnih razloga, ali na Azorima ova praksa je postojala iz čisto ekonomskih razloga. U to vreme ekonomija Azora je u potpunosti zavisila o kitolovskom poslu.
Danas se, srećom, kitovi više ne love, ali tradicija nije zaboravljena na Azorima. Veliki deo baštine je održavan i obnovljen te se od 1997. godine koristi u kulturne, turističke i sportske svrhe.
Održavaju se veslačke regate sa starim plovilima, a naravno, promatranje kitova predstavlja jednu od glavnih turističkih atrakcija. Osim toga, pustolovci se mogu okušati i u ronjenju s kitovima.
Glavna sezona za posmatranje kitova počinje od aprila i traje sve do kraja leta. To su meseci kada pored Azora prolazi na desetine različitih vrsta kitova koji migriraju.
April i maj su obično dobro vreme za posmatranje velikih kitova, kao što je plavi, dok se u oktobru pojavljuje grbavi kit. Ulješure su lokalci na Azorima te se mogu videti tokom cele godine.
Autor teksta: N. K.
Preuzmite android aplikaciju.
