Тешко је наћи замену где би се роба извозила без царинских оптерећења као што је то случај с Русијом. Споразуми о слободној трговини доносе такве погодности, али преговори о њиховом закључењу дуго трају.
Рат у Украјини, санкције уведене Русији, пад вредности рубље и искључивање руских банака из свифт система, за српске извознике значи само једно – проблеме. Због отежаног пословања са Русијом, Привредна комора Србије обавезала се да ће формирати листу алтернативних тржишта на која би евентуално могао да се омогући пласман сировина и робе из Србије.
Данијела Стрижак, помоћник директора сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију у ПКС-у, подсећа да проналажење таквих тржишта, у светлу новонастале ситуације, захтева опсежну активност државних институција, као и да се углавном мисли на евроазијска, али и на афричка тржишта на којима наши привредници нису или су присутни у мањем обиму (Индија, Пакистан, Иран, Кина, земље Блиског истока и Персијског залива).
„Као последица кризе у Украјини, извесно је да ће све земље које су извозиле на руско и тржиште Украјине тражити алтернативна тржишта за своје производе. Ипак, тешко је наћи алтернативу тржишту на које се роба извози без царинских оптерећења. Србија је, на пример, током 2021. на тржиште Русије пласирала јабуке у вредности од близу 81 милион долара, односно 70 одсто од укупног извоза овог воћа у протеклој години завршило је на том тржишту. Ако знамо да је Египат, на пример, један од највећих увозника јабука на свету, али и улазно тржиште за велики део афричког континента, логично је закључити да би ово тржиште било добро за преусмеравање извоза наших јабука“ наглашава Стрижакова.
Међутим, са Египтом нема усаглашених фитосанитарних сертификата за извоз овог воћа, a царинско оптерећење из Србије износи 40 одсто, додаје она и подсећа да је тамо већ присутна конкуренција из Италије, Пољске или Грчке, која традиционално извози јабуку на тржиште Египта, чинећи то без икаквог царинског оптерећења, јер Египат са ЕУ има потписан Споразум о слободној трговини.
Закључење таквог споразума са одређеним тржиштима (Северна Африка, земљама Арапског/Персијског залива, Кина), свакако би донело погодности за наступ и позиционирање наших извозника, али је проблем што преговори о закључењу дуго трају и темеље се на интересу обе стране.
Да је ситуација прилично тешка признаје Никола Котарац, представник пољопривредне задруге „Воћар” из Сланкамена, која на руско тржиште извози 80 одсто укупног пласмана јабука.
Уместо у Русију, недавно су отпремљена два шлепера са 40 тона овог воћа за Индију. Ипак, и ту постоје проблеми, јер до тамо брод путује око 30 дана.
Преузмите андроид апликацију.
