Atanasije Stojković (Ruma, 20. septembar 1773 — Harkov, 2. jun 1832) bio je srpski pisac i naučnik, ruski akademik, profesor i rektor univerziteta u Harkovu, pisac prve knjige iz fizike na srpskom jeziku, pisac prvog romana u novijoj srpskoj istoriji, kao i prevodilac Novog zaveta na slavenoserbski.
Zahvaljujući svom obrazovnom radu, 1803. godine bio je pozvan za prvog redovnog profesora na novootvoreni univerzitet u Harkovu. Ali sve je počelo tako što je svoju knjigu „Fiziku“, poslao na poklon ruskom caru Aleksandru. Ruski vladar mu je uzvratio sa dva pohvalna pisma, zahvaljujući kojima su mu u Rusiji otvorena sva vrata. Sa dostojanstvom imperatorskog pridvornog savetnika došao je u Harkov 1804. godine, u društvu majke i jednog sinovca. On je bio jedan od učenih Srba koje je carska Rusija pozvala da budu profesori na tom univerzitetu, uz Gligorija Trlajića, Savu Petrovića, Đorđa Koritara. Prvo je predavao na katedri teorijske i eksperimentalne fizike, ali je ubrzo postao dekan odeljenja fizičkih i matematičkih nauka. Stojković je kasnije postao i rektor i osnivač harkovskog Učenog društva.
Takođe je stekao mnoge počasti i privilegije, postao član Carske akademije nauka, dobio od cara Aleksandra I Orden Svetog Vladimira trećeg stepena, a dobio je i materijalne privilegije i postao državni savetnik.
Nakon što je 1815. godine postao rektor Harkovskog univerziteta oženio se. Ruski car mu je 1815. godine poklonio 25.000 jutara zemlje u Hersonskoj guberniji. Napustio je potom univerzitetsku katedru i postao državni savetnik, uglednik sa više ordena i medalja. Imanje je kasnije predao sinovima Arkadiju i Honoriju, i spokojno umro 1832. godine u Harkovu.
Njegov prosvetiteljski rad obuhvata i prevod Novog zaveta u slavenoserbskoj redakciji što je prilično otežalo Vuku Karadžiću da nađe razumevanje i podršku među učenim Srbima za njegov prevod na narodni srpski jezik. Međutim, njegov roman „Aristid i Natalija“ iz 1801. godine predstavlja prvi roman u novijoj srpskoj književnosti.
Aristid i Natalija je didaktičko-sentimentalni roman, koji prati životni put glavnog junaka Aristida, njegovu i Natalijinu ljubav i bračni život. To je reprezentativno delo sentimentalizma, opšteevropskog književnog pravca, i u sebi sabira ne samo njegove tipične teme: prijateljstvo i ljubav, idiličan porodični život, suprotstavljanje seoskog života gradskom već i naglašenu osećajnost u opisima, lirska raspoloženja i patetičan ton „slatkog stila”. U skladu sa prosvetiteljskim idejama, ovaj roman predstavlja i praktičan priručnik za ispunjen, zadovoljan i srećan život.
Po uzoru na Volterov „Kandid“ napisao je delo neobičnog naziva – „Kandor ili otkrivanje egipetskih tain“, roman filozofsko poučnih namera sa dosta mističnih elemenata.
Preuzmite android aplikaciju.
