Почетна > Нови Сад
Нови Сад Новосадске приче

Арсеније Тeoдоровић, новосадски сликар и родољуб

Нови Сад је због своје културне подлоге био и остао дом уметника, културих установа и различитих европских дешавања. Уназад вековима рађали су се сликари, глумци, композитори… У 19. веку осећа се пробој уметничког заноса међу становницима Новог Сада који ће се истакнути поготово у првој половини 20. века.
Фото: Арса Тeoдоровић – портрет Доситеја Обрадовића/Википедија/National Museum of Serbia/
Арсеније Тeoдоровић, чувени српски сликар који је живео у Новом Саду, стварао је крајем 18. и почетком 19. века. Један је од оних које је захватио талас стваралаштва у Новом Саду.

Рођен 1768. године у Перлезу, први пут се доселио се у Нови Сад 1796. године, након сликарског школовања у Бечу. Није се задржао пуно у Новом Саду па се исте године сели за Темишвар, све до 1802. године, када се враћа за Нови Сад.

Очигледно је за Арсу Тeoдоровића Нови Сад био место где је његов сликарски дух могао да ствара.

По доласку сликар Тeoдоровић отворио сликарски атеље, који би се данас налазио у близини Матице српске.

Његова сликарска дела захваћена су формама класицизма, што не треба да нас чуди јер већ у оно време, у Европи, поготово у Француској и Енглеској, класицизам је био увелико популарни правац у уметности. Класицизмом превладава строгост, наглашавање моћи, буржујског и националног индетитета, али и филозофско промишљање које је своје утемељење пронашло у рационализму.

Како се за узрок овог правца у уметности наводи политичка позадина – стварање царства и јачање државног индетитета, а трагом рационалних форми, сликарство приказује јаке личности, интелектуалце, историјску позадину одређеног народа, с тога се често у класицистичкој стваралачкој епохи наилази на портрете тадашњих знаменитих личности.

Тeoдоровић је насликао портерете знаменитих српских личности са краја 18. и почетком 19. века као што су портрет епископа пакрачког Кирила Живковића, Георгија Суботића, Константина Станића, Петра Дуке, Ане Николић и можда најважније дело, портрет Доситеја Обрадовића. Како је и сам период 17. и 18. века друштвено био под утицајем просветитељског духа, тако је и Арсеније Тeoдоровић поштовао и залагао се за рад највећег српског просветитеља, Доситеја Обрадовића. Арсеније Тeoдоровић не само да је био близак пријатељ са Доситејем, већ се бринуо о штампању и дистрибуцији његових књига.

Како наводи Никола Грдинић у свом спису о сликару Тeoдоровићу, сматра се да је управо ово Тодоровићево дело, портрет Доситеја Обрадовића, први грађански портрет у српском сликарству, а који по свом значају, испољио се и као део српског историјског сликарста.
Као један од најзначанијих уметника који је допринео очувању српског индетитета, снажио је историјску и националну форму, осликавајући главне споне између државе и народа, попут цркве.

Црквено сликарство је било заступљено у Тeoдоровићевој биографији, тако је он насликао многе иконостасе, од којих се један налази у цркви „Три Јераха“ у Новом Саду. Библијске сцене укомпоноване су са његовим сликарским умећем, постижући форму једноставног и прегледног дела.

Тeoдоровић је држао и две сликарске школе, једну у Новом Саду, а другу у Темишвару.

Арса Тeoдоровић умро је 1826. године у Новом Саду и сахрањен је на Алмашком гробљу.

Улица у центру града Новог Сада носи назив по овом новосадском уметнику.

Данас се на Тeoдоровића гледа као на великог патриоту који је љубав према свом народу и његовој историји неговао на начин који доличи правом интелектуалацу и уметнику.

Он је знао да родољубље захтева поштовање, неговање и очување своје традиције и историје, али и стварање дела које ће да сведоче о српском народу, за много векова. Тeoдоровић је знао да освести прошлост и споји је са будућности, али са стилом и ставом учтивог и културног грађанина, не само Новог Сада, већ и Србије.

Violinista, olimpijski plivač i svetska filmska zvezda – ko je bio Svetislav Ivan Petrović

Преузмите андроид апликацију.