Novi Sad mnogima je poznat po svojoj raskošnoj arhitekturi staroj i više od jednog veka, a „iza“ svakog starog objekta, fasade i projekta stoji čovek čija je ideja sprovedena u delo.
Vladimir Nikolić samo je jedan od takvih ljudi. On se bavio arhitekturom, ali nije imao diplomu iz te oblasti.
Daleko od toga da nije znao šta radi.
U Senti je završio osnovnu školu, srednju nastavio u Pančevu pa u Mariboru, a zatim upisuje Visoku tehničku školu u Minhenu.
Zatim 1880. godine odlazi u Beč gde upisuje Politehnikum, ali kao apsolvent nije odbranio svoj diplomski rad, pa samim tim nije dobio diplomu kao potvrdu svog znanja.
Kralj Milan Obrenović ga je, kao inženjera Ministarstva građevina, 1889. godine odlikovao Takovskim krstom petog reda nakon samo šest godina rada u Beogradu.
Nekoliko godina kasnije, 1892. godine dolazi u Sremske Karlovce i kreće da „ukrašava“ teritoriju AP Vojvodine svojim najkompleksnijim radovima. Iste godine po njegovom projektu izgrađen je Patrijaršijski dvor u Sremskim Karlovcima u neorenesansnom stilu.
Prva građevina koju je projektovao u Novom Sadu bilo je Dunđerskovo pozorište 1895. godine. Nažalost, zgrada je izgorela 1928. godine, te ostaje upamćena samo kroz nekoliko fotografija.
Jedan od „njegovih“ objekata u Novom Sadu svi znaju, a u pitanju je Velika srpska pravoslavna gimnazija u Novom Sadu, danas poznatija kao Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“. Zgrada je podignuta 1901. godine, a poslednji put renovirana 2016. godine, kada joj je boja iz bele promenjena u bež.
Zidana je u renesansnom stilu, a na fotografiji ispod možete pogledati i autentičan projekat prednje strane ovog objekta, potpisan i pečatiran od strane Vladimira Nikolića pre više od jednog veka.
Kada od Trga slobode krenete Zmaj Jovinom ulicom, stižete pravo do spomenika čika Jovi Zmaju, a iza njega, upečatljivog Vladičanskog dvora. To je još jedno umetničko delo Vladimira Nikolića, nastalo 1901. godine.
Interesantno je da na projektu stoji potpis Ferenca Rajhla.
Javnost je mislila da je patrijarh Georgije Branković „gurao“ svoje kumče, upravo Nikolića, pa je, kako bi se izbegle pobune, projekat potpisao Rajhl.
„Napravio sam plan, Rajhl ga je potpisao, dvor se gradi i mirna Bačka“, prokomentarisao je kasnije situaciju Nikolić.
Iza Nikolića ostale su još brojne građevine u Sremskim Karlovcima, Bečeju, Somboru, tadašnjem Budimu, Melencima, Beočinu, Irigu i Vukovaru.
Gradio je i na jugu današnje Srbije, projektovao Leskovačku gimnaziju koja je kasnije srušena, pa se njegov trag van AP Vojvodine tako gubi.
Nije poznato ni da li postoji još građevina koje su delo upravo Nikolićevih projekata, ali se pretpostavlja da ima takvih slučajeva.
Vladimir Nikolić preminuo je 1922. godine, a sahranjen je na Čeratskom groblju u Sremskim Karlovcima.
Sahranjen je u kapeli koja je po njegovom projektu sagrađena 1902. godine i posvećena Katarini, njegovoj majci, nakon njene smrti. Ikonostas kapele je oslikao Uroš Predić, jedan od najvećih srpskih slikara.
Kapela važi za nepokretno kulturno dobro i spomenik kulture, adekvatno njenom stvaraocu koji je u njoj i sahranjen zajedno sa članovima svoje porodice.
Više o Vladičanskom dvoru, jednom od najvažnijih dela Vladimira Nikolića, pročitajte u tekstu ispod:
Preuzmite android aplikaciju.
