Археолошка истраживања Музеја Војводине у Чуругу започета су као мали заштитни захват на налазишту Стари виногради због рада месне циглане, а данас после готово 30 година педстављају један од највећих археолошких пројеката у Србији.
Из земље су изрониле небројене важне информације о прошлости.
Овом приликом руководилац пројекта и троје дугогодишњих сарадника даје 7 великих археолошких „прича“ које су проистекле из овог великог вишедеценијског подухвата.
Археолошка ризница Чуруга 19.03.2026. у 12.00 и 18.00 сати
Степенице из давне прошлости до данас (Предавач Станко Трифуновић)
Комплекс археолошких налазишта у Чуругу која су истраживана већ готово три деценије дао је јако велики узорак налаза и података за разумевање историје од бронзаног доба до 19. века. Такав пример готово да није познат на простору данашње Србије. Не да је значајан само по богатству збирки које су обогатиле Музеј Војводине већ пружа боље могућности које раније нису постојале, за разумевање великих историјских процеса средње и источне Европе, пре свега сеоба. Поред тога, може се пратити развој једног савременог насеља дубокоод средњовековне прошлости. Све заједно чини огроман капитал за заснивање и развој модерног и комплексног археолошког парка, на корист целе заједнице, не само у Србији.
На пола пута између Хомера и Конана 26.03.2026. у 18.00 сати
Шта (не)знамо о босутској култури? (Предавачи Марија Ћуковић и Младен Бачлија)
Налазишта босутске културе нису ретка појава, док старије гвоздено доба није незамисливо далека прошлост, а опет шира јавност не зна много о овој култури. Разлози за такво стање ствари, као и особине ове културе, њене материјалне карактеристике и проблеми са којима се научници сусрећу при њеном истраживању, биће предмет овог предавања. Стара истраживања и нова сазнања биће презентована кроз причу и фотографије са публикованих налазишта, али и новооткривеног локалитета Градиште у Жабљу, које нас је и подстакло да причу о босутској култури поново отворимо и подсетимо јавност на њено постојање и значај.
Заводљивост „лепих предмета“ 02.04.2026. у 18.00 сати
Пример оставе из Чуруга (Предавач Марија Ћуковић)
Оставе луксузних предмета, накита, оружја и други налази којима недостаје археолошки контекст, могу у великој мери утицати на лошу или несигурну интерпретацију прошлости. Да ли је „леп“ предмет значајан сам по себи, ако не може да да сигурне податке о условима и месту налаза? Добар пример ове проблематике свакако је остава из Чуруга, која је пронађена двадесетих година 20. века и дан данас подстиче бројна питања научника и истраживача. У оквиру предавања биће речи и о вези између ове оставе и налазишта референтих периода који се истражују у оквиру пројекта Археолошки парк Чуруг.
Како археологија дубоко исписује историју 09.04.2026. у 18.00 сати
Сеобе и народи на граници ера, о којима се мало или ништа није знало (Предавач Станко
Трифуновић)
Панонско-илирски устанак од 6. до 9. године н.е. велики је историјски догађај који се слабо користи и у историографској науци. Остале су важне и велике последице тог рата које нису записане, али их археологија ишчитава из дубина земље. У Чуругу су избеглице из овог рата археолошки препознате у остацима насеља и гробља, а назиру се и до сада сасвим непознати правци сеоба Балкан – Подунавље – средња Европа.
Астерикс и Обеликс од Инђије 16.04.2026. у 18.00 сати
Келтизација млађег гвозденог доба на тлу Србије (Предавач Марија Ћуковић)
Предавање је посвећено анализи јавног дискурса о Скордисцима, кроз преглед тока истраживања овог феномена млађег гвозденог доба у домаћој археологији, али и слици Скордиска која је пласирана широј јавности. Са археолошком сликом Скордиска упознаћемо се кроз преглед познатијих археолошких налазишта млађег гвозденог доба у нашем ширем Подунављу, са посебним освртом на локалитете овог периода који се истражују у оквиру пројекта Археолошки парк Чуруг.
Крв, челик и пепео Pax Romana, шерпе, лонци и гробови сељака 23.04.2026. у 18.00 сати
Сармати и Лимиганти, суживот непријатеља у римско доба (Предавач Станко Трифуновић)
После Дачких ратова императора Трајана насељавају се у Панонском варварикуму Сармати. У писаним изворима помиње се њихов суживот са Лимигантима, и велики рат 359. године који је окончао тај однос. У Чуругу се великом узорку археолошки истражују гробља Сармата и насеља Лимиганата, што га издвала од бројних налазишта тог времена на другим просторима. Зато су баш на овом месту, а не на многим другим, постављена многа озбиљна питања, а добојени су и неки одговори о кретању ових народа и етногенези Словена у средњем Подунављу.
Тамо где земља памти 30.04.2026. у 18.00 сати
Средњовековно порекло Чуруга (Предавач Катарина Миљевић)
На простору данашњег Чуруга је до сада археолошки истражено неколико средњовековних хоризоната, који се датују од периода 5-6. века, па све до турских освајања и новог века. Фокус истраживања је био на остацима насеља, који представљају сведочанства богате културне историје овог простора. Различити народи су учествовали у писању те културне историје и оставили су трагове своје свакодневнице свега неколико метара испод површине данашњег тла. Истовремено, континуитет насељавања на овом простору омогућава праћење различитих историјских догађаја који су имали утицај и на становнике средњовековног Чуруга и који се угледа у њиховој материјалној култури.
Сајам ученичких компанија у среду, 18. марта у Тржном центру Биг
Преузмите андроид апликацију.
