Srpske firme, njih 13, predstavile su svoje najkvalitetnije proizvode na najvećem regionalnom sajmu prehrambene industrije Gulfood u Dubajiu, u organizaciji Privredne komore Srbije, na kome su zastupljene zemlje iz gotovo celog sveta, a nacionalni paviljon Srbije krase i proizvodi od srpskih tartufa, malina, med, džemovi…
Predstavnici naših firmi rekli su Tanjugu, u Dubaji svetskom trgovinskom centru, da je Bliski istok za njih važno tržište na koje hoće da se probiju, kao i da Arapi hoće dobro da plate za zdrav i kvalitetan proizvod.
Predstavljeni su i najbolji srpski mlečni proizvodi, smrznuta i dimljena riba i morski plodovi, ajvari, supa, začini, čajevi, voćni sokovi i kašasti voćni nektari, kvalitetni voćni džemovi i marmelade.
Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u PKS Aleksandar Bogunović je rekao da je UAE veliko, platežno i dosta jako tržište sa kuhinjom koja je u velikoj meri i evropska, zbog usmerenosti zemlje ka turistima i turizmu.
„Srbija ima da ponudi čitavu paletu proizvoda i ovom tržištu. Takođe, ispunjavanje standarda kao što je Halal, nije neizvodljivo, što potvrđuju naše kompanije koje već posluju na ovom tržištu“, rekao je Bogunović.
Istakao je, takođe, da Srbija ima jaku proizvodnju voća i povrća, svežeg i zamrznutog, koja ima veliki potencijal, kao i konditorska industrija i prerada animalnih proizvoda.
Danijel Trifunović iz beogradske firme Damar tartufi, koja pravi svoje proizvode od tartufa iz cele Srbije, kaže da njegova firma drugi put nastupa na tom sajmu, s obzirom da su pre tri godine sklopili veoma dobar ugovor i da se sada nadaju da će upoznati još klijenata sa Bliskog istoka.
„Tartufi se u arapskom svetu više koriste nego u Srbiji, dosta su traženi ovde i izuzetno je jaka konkurencija, tako da su potrebni dobar kvalitet i cena, kao i dobro pakovanje kako bi se pobedila konkurencija“, rekao je Trifunović.
Dodaje da su najpoznatiji tartufi iz Italije i Francuske, ali da ima dosta interesovanja i za tartufe iz Srbije.
Trifunović je istakao da su srpski tartufi za nijansu kvalitetniji od proseka, kao i da na njihovom štandu proizvodi od tartufa mogu da se pazare po ceni od 500 do 2.000 dinara, što svako može da priušti.
Kada je reč o ceni svežih tartufa, u Dubajiu kilogram iznosi oko par stotina evra za crni i oko par hiljada evra beli, naveo je on.
Na štandu se, kaže, najviše prodaju tartufi u maslinovom ulju.
Komercijalni direktor firme Zdravo organik iz Selenče Zdenko Kolar kaže, takođe, da nastupaju u Dubaju drugi put, s obzirom da su ranije sklopili dobar posao i izvoze organske proizvode u Filipine.
„Postoji interesovanje za kvalitetnu i zdravu hranu, a naši skokovi su bez šećera i konzervansa, to je samo isceđeno voće i povrće. Arapi prepoznaju kvalitet, malo je viša cena, ali to ne predstavlja problem na ovom tržištu, samo mora biti izuzetnog kvaliteta“, rekao je on Tanjugu.
Takođe, dodaje da su imali već uspešne sastanke na Gulfood sajmu, koji se održava od 13. do 17. februara, i da očekuju sklapanje dobrog posla i da će će već ove godine početi da izvoze svoje prizovode u Emirate.
Kaže da se posetioci najviše interesuju za sokove od cvekle i kabuje, zatim u kombinaciji za šargarepom, cimetom, đumbirom..
Predstavnici Mlekare Šabac, takođe, očekuju, sklapanje velikog izvoznog posla, s obizrom da nisu prusutni na bogatom arapskom tržištu.
Napominje da postoji interesovanje i da se nadaju ugovoru i za taj deo sveta, pošto sada najviše izvoze u Rusiju, ali i zemlje EU, kao što su Nemačka, Švacjarska i Austrija, zatim u regionu i SAD.
Milica Belić iz ITN grupe iz Beograda koja ima fabriku u Kosjeriću kaže da smrznuto voće, maline, kupine, miksevi voćene i slično izvoze na sva tržišta, od SAD, Evrope, Rusije, kao i u zemlje Zaliva i Izrael.
„Ovaj sajam nam je veoma važan i prisutni smo poslednjih pet godina, i do sada smo ostvarili značajne kontakte i ugovore“.
Kaže da se malina prodaje odlično na arapskom i ruskom tržištu i da su nam Poljaci najveća konkurencija, ali da su naše maline jedne od najboljih u svetu.
Menadžerka međunarodne prodaje u kompaniji Budimka iz Požege Jelena Kalinić je rekla da još nisu počeli da izvoze na arapskom tržište već da uglavnom izvoze u evropske zemlje i nešto malo u Indiju, ali da im je veoma važno da nastupe i u Emiratima.
„Ima proizvoda interesantnih za Emirate, naša prednost je što mi imamo voće koje oni nemaju. Tako nemaju divlju borovnicu, divlju kupinu, malinu… to je kod njih sve egzotično, i jako su zaitnerosvani za ceo asortiman. Takođe za dežemove sa velikim procentom voća, slatka i nisko kalorične džemove. Računamo da bi to bio pun pogodak i optimisti smo da će biti sklopljen ugovor“, rekla je ona.
Ekipa Tanjuga je posetila i štand meksičke kompanije Freškort i jedan od njenih predstavnika Eduardo Garsija je rekao da su već nastupali na tom sajmu, kao i da je svakako njihova hrana jedna od najljućih na svetu.
Kada smo rekli da dolazimo iz Srbije, setio se tek kada smo izgovorili ime našeg tenisera Novaka Ćokovića.
Na konstataciju da i u Srbiji ima veoma ljutih papričica, rekao je uz osmeh da će to imati u vidu.
Na štandu Freš fruts kompanije iz UAE razgovarali smo sa, kako nam se predstavila, Mis Čikitom iz Ekvadora koja na glavi nosi šešir ukrašen voćem.
Kaže da ima mađarsko poreklo i da joj je pravo ime Nori i veoma se obradovala kada smo joj rekli da dolazimo iz Srbije.
Na pitanje da li je težak šesir, rekla je da nije i da ga nosi pošto se voće prodaje pod brendom Čikita.
Posetioci sajma Gulfood mogu da se upoznaju sa asortimanom srpskih proizvoda, od svežeg i prerađenog, smrznutog, pasterizovanog i konzerviranog voća i povrća.
Regionalni sajam se održava na 100.000 metara kvadratnih, a godišnje ga poseti preko 70.000 posetilaca iz oko 100 zemalja.
Posetioci sajma uglavnom su predstavnici maloprodajnih lanaca i uvoznici, više od polovine ih je sa Srednjeg istoka, oko 20 procenata iz Azije, desetak iz Afrike, dok je nešto manji procenat posetilaca iz Evrope i Amerike.
Ove godine registrovano je 4.000 izlagača iz 120 zemalja sveta.
Učešće sprskih kompanija na sajmu podržava i Razvojna agencija Srbije.
Preuzmite android aplikaciju.
