U pojedinim gradovima Vojvodine u poslednje tri godine raste broj prodatih parcela građevinskog zemljišta, a Novi Sad je prvi na listi sa prodate 1.254, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.
Najskuplji prodat ar je u Novom Sadu i koštao je 103.080 evra, što je najveća cena postignuta od 2019. godine u celoj Srbiji.
Pre dve godine prodato je 649, a 2020. 901 parcela.
Najjeftinija cena građevinskog zemljišta je u 2019. godine bila 27 evra za ar, a te godine je postignuta i najveća cena po aru. Maksimalna postignuta cena u 2019. godini je 42.550, a u 2020. godini 35.238 evra po aru.
Inđija je, kako pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda, takođe među prvim gradovima u Srbiji po broju prodatih parcela građevinskog zemljišta, sa 509 prošle godine, a 2019. taj broj je bio 408, dok je 2019. zabeleženo 246 prodaja.
Minimalna cena je 19, a maskimalna 16.547 evra po aru. Subotica je još jedan vojvođanski grad u Srbiji koji beleži veću prodaju građevinskog zemljišta, a prošle godine ovde je prometovano 406 parcela. Minimalna cena je 20, a maksimalna 21.044 evra po aru.
Pre dve godine u ovom gradu je prometovano 228 parcela, a 2020. – 276 parcela. Minimalna cena je 22, a maksimalna 5.363 evra po aru.
U Staroj Pazovi je prošle godine prodato 329 parcela, a u Zrenjaninu 244, dok je u Sremskoj Mitrovici prodate 202 građevinske parcele.
Najniža postignuta cena u ova tri grada je 10, a maksimalna 12.000 evra po aru i postignuta je prošle godine u Staroj Pazovi.
Građevinsko zemljište se, kako pojašnjavaju u Republičkom geodetskom zavodu, prometuje kao neizgrađeno ili izgrađeno građevinsko zemljište.
„U značajnom procentu od oko 27 odsto prometuje sa nekom drugom vrstom zemljišta, kao što je poljoprivrednim, ostalim i drugim ili kao mešovit promet sa nekom drugom vrstom nepokretnosti i ovi prometi ne sadrže cene pojedinačnih nepokretnosti. Cene prometovanog građevinskog zemljišta u Srbiji imaju širok raspon koji je posebno izražen kod građevinskog zemljišta namenjenog za stambeno–poslovnu gradnju, i kreću se od 10 evra do više od 100.000 evra po aru“, pojašnjeno je u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda.
Izvršni direktor „Solis nekretnina“ iz Novog Sada Dragan Rabatić kaže da je interesovanje za izgradnju stambenih objekata veliko i da po cenama probija sve limite.
„Polako se troše resursi za izgradnju zgrada u Novom Sadu, pa se investitori okreću rubnim delovima grada. Tako su sada za izgradnju zgrada veoma zanimljivi Popovica, Tatarsko brdo i Mišeluk“, kaže Rabatić.
Sve aktivnije oko Fruškogorskog koridora
Predsednik sindikata građevinskih radnika Vojvodine Josip Modić kaže da je prošle godine u Novom Sadu, a u odnosu na isti period 2020, izdato za 405 odsto više građevinskih dozvola.
„Dosta se gradi, kako u Novom Sadu tako i u okolnim sremskim mestima. Na to utiče izgradnja Fruškogorskog koridora, odnosno tunela i novog mosta. Stanovnici sremskih mesta će brže dolaziti do Novog Sada, a samim tim je investitorima sve zanimljivije da tu grade. Aktivna su gradilišta u Irigu, Vrdniku i Rumi. Cene građevinskog zemljišta su niže u odnosu na Novi Sad, ali i to će se brzo promeniti jer se već uočavaju poskupljenja i na ovom planu“, kaže Modić.
U planu rekonstrukcija kanalizacione mreže u centru Novog Sada
Preuzmite android aplikaciju.
