Осећај нелагоде, унутрашње напетости и страха јесте нешто што карактерише анксиозност. Међутим, она није исто што и обичан страх.
У шуми сте и испред себе угледате медведа, логично је да ћете осећати страх, јер је страх реакција на конкретну и стварну опасност. Са друге стране, анксиозност се често јавља и када реална предња не постоји, већ наше мисли су те које нам стварају осећај нелагоде-анксиозност.
Сваки човек је барем једном осетио анксиозност, било пред испит, битан разговор, састанак, наступ или било коју другу промену. У тим ситуацијама, анксиозност може бити нормална и чак корисна — припрема нас да будемо пажљивији, спремнији.
Међутим, када анксиозност траје дуже, и када наше мисли почињу да исписују сценаријо, наравно, са најгорим могућим исходом, анксиозност постаје јача ометајући нас у свакодневном животу
Како препознати анксиозност?
Као први и најчешћи симптом анксиозности јесте стална брига без јасног разлога и осећај да ће се „нешто лоше десити“.
Од физичких симптома јављају се убрзан рад срца, знојење, тешкоће са дисањем, концентрацијом и спавањем.
Такође, честа је појава избегавања ситуација које изазивају нелагоду.
Како себи помоћи?
Јако је важно разговарати са блиском особама, али исто тако уколико је анксиозност честа и јака, разговор са психологом или психотерапеутом ће бити благотворна.
Технике дубоког дисања и опуштања су се показале као инстант технике за заустављање анксиозности. Такође, свакодневна медитација ће ублажити симптоме анксиозности.
Физичка активност и што чешћи боравак у природи, научно доказано, смањују анксиозност. И на крају, јако важно вођење дневника мисли , како бисмо препознали шта нас тачно брине.
Анксиозност није знак слабости. То је позив нашег ума и тела да застанемо и посветимо се себи. Не требамо се борити против ње, већ да потражити начине да је разумемо и контролишемо.
Време дигиталних технологија, али како мреже и мобилни телефони утичу на развој детета?
Преузмите андроид апликацију.
