Док се рано јутарње сунце полако помаља иза централних торњева у облику бамбусових пупољака, стотине људи у тишини стоји поред рефлексионог језера. Светлост постепено открива масивну силуету Angkor Wat-а, највећег верског споменика на свету. Налазимо се у непосредној близини Siem Reapa, града на северозападу Камбоџе који је од скромног рибарског села израстао у главну базу за истраживање некадашњег центра моћног Khmerskog царства.
Некадашњи комплекс Angkor простире се на више од 400 квадратних километара и од 9. до 15. века представљао је срце кмерске цивилизације. У свом врхунцу, у 12. веку, Ангкор је био највећи преиндустријски град на свету, са процењеном популацијом од преко милион становника, у време када су највећи европски градови једва бројали неколико десетина хиљада.
Званични улаз у Angkor Wat води преко масивног каменог моста који премошћује ров широк 190 метара. Сам храм саградио је краљ Сурјаварман II у првој половини 12. века, првобитно као посвету хиндуистичком богу Вишну-у, да би крајем века постепено био преобраћен у будистички храм. За разлику од већине осталих кмерских храмова који су окренути ка истоку, Angkor Wat је јединствен по томе што је окренут ка западу. Историчари верују да је разлог за то двојак: запад је страна повезана са богом Вишнуом, али и са симболиком заласка сунца и загробног живота, што указује на то да је храм грађен и као краљева гробница.
Док шетамо дуж унутрашњих галерија првог нивоа, зидови нас окружују километрима детаљних рељефа. Ови урезани прикази приказују сцене из хиндуистичких епова *Ramajana* и *Mahabharata*, историјске битке и такозвано “Бућкање млечног океана” – познати кмерски мит о стварању еликсира бесмртности. Архитекти су користили милионе блокова од пешчара који су транспортовани речним каналима са планине Phom Kulen, удаљене више од 50 километара.
Куриозитет који Angkor чин подесбно фасцинантним је његов напредни хидраулични систем. Кмери су овладали контролом воде изградњом огромних вештачких акумулација званих “бараји”. Највећи од њих, Западни Барај, дуг је 8 километара и широк 2,1 километар и још увек садржи воду. Овај систем омогућавао је вишеструке жетве пиринча годишње и обезбеђивао стабилност царства, али многи археолози сматрају да су управо климатске промене, суше и каснији колапс тог комплексног водоводног система у 15. веку довели до напуштања града.
Неколико километара северније налази се Angkor Тhом, утврђени град који је саградио краљ Џајаварман VII . У његовом центру лежи храм Баyон, препознатљив по 54 куле на којима је исклесано више од 200 масивних, загонетних камених лица која се благо смеше. Недалеко одатле је и Та Prohm, храм остављен у стању блиском оном у ком је пронађен – стиснуто у загрљају корења гигантских стабала банyан и силк-цоттон дрвећа. Корење ових стабала дословно пролази кроз камене блокове, стварајући призор у ком се природа и људска архитектура преплићу на драматичан начин.
Након целодневног обиласка рушевина, повратак у Siem Reap доноси потпуно другачији амбијент. Сам град се налази на само 7 километара од храмова и развио се искључиво око туризма. Срце вечерњег живота је чувена *Pub Street*, улица препуна барова, ресторана и уличних продаваца који нуде све – од традиционалне *Амок* рибе куване у листу банане са кокосовим млеком, до егзотичних специјалитета попут пржених тарантула и шкорпија.
Поред историје и ноћног живота, Siem Reap нуди и увид у специфичан начин живота на води. На оближњем језеру Tonle Sap, највећем слатководном језеру у југоисточној Азији, налазе се читава пловећа села попут Chong Knaes-а и Kompong Phluk-а. Овде школе, болнице, ресторани и куће плутају на бурадима или су подигнути на дрвеним шиповима високим и до 10 метара, прилагођавајући се драстичном мењању нивоа воде током кишне сезоне.
Кретање између храмова и града најчешће се одвија такозваним камбоџанским тук-туком – приколицом коју вуче класичан мотор. Целодневни најам возача је најпрактичнији начин за обилазак јер су удаљености између објеката велике, а тропска врућина и влажност захтевају добру припрему, дугачку одећу која покрива рамена и колена због верских правила, као и знатне количине воде.
Angkor и Сием Реап представљају спој фасцинантног археолошког наслеђа и живог камбоџанског гостопримства. Обилазак овог подручја није само гледање древног камења, већ сведочанство о генијалности једне ишчезле цивилизације која је пре неколико векова успела да укроти џунглу и воду.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
