Почетна > Србија
Србија

Анализом сателитских снимака до сазнања о утицају климатских промена на пољопривреду

Пољопривредна производња је међу најподложнијим делатностима утицају климатских промена. Све учесталије суше, велике осцилације у временским приликама и екстремне непогоде за резултат дају све мање приносе и лош квалитет плода.
Фото: Unsplash/Julian Hochgesang

И Србија ће морати озбиљно да поради на рационалнијем коришћењу земљишта и водних ресурса. То би могао да олакша заједнички пројекат који реализује новосадски Институт Биосенс у сарадњи са Насом и америчким универзитетима.

„Наса је свима позната по истраживању свемира, али више од 40 година са 20 сателита осматра и површину Земље. Прошле године расписали су конкурс за финансирање пројекта који се бави истраживањем климатских промена и њиховог утицаја на пољопривреду“, каже Гордан Мимић из Института Биосенс за Радио Београд 1.

У разговору за емисију Магазин на првом,он објашњава да ће се у оквиру пројекта истраживачи Биосенса бавити обрадом тих сателитских слика, како би се установили актуелни трендови у пољопривредној производњи у нашем региону, односно јужном делу тока Дунава, превасходно у Војводини која има више од 86 одсто обрадивог земљишта. У пројекту учествују и два мичигенска универзитета, одакле долазе експерти у моделирању климатских промена и хидролошком моделирању.

Њихов задатак ће бити да дају прогнозе у којим оквирима ће се те промене дешавати на нашем подручју , а онда ће стручњаци из Института анализирати како ће те промене услова утицати на датум сетве и жетве, на дужину вегетационе сезоне, на сетвену структуру и на плодоред.

Циљ је да се направе стратешки планови како да се пољопривредна пороизводња адаптира на услове који ће бити преовлађујући у наредних неколико деценија.

У Србији је у последњих 10 година четири пута била суша у току вегетационе сезоне, подсећа нас саговорник и додаје да уз помоћ прецизнијих података и поузданих трендова пољопривредници могу унапред да се припреме и најрационалније организују своју производњу, у смислу избора културе коју ће гајити, врсте семена, плодореда и динамике радова.

„Закључци до којих се буде дошло требало би да омогуће и да држава направи дугорочну пољопривредну стратегију, између осталог и да предвиди ефикасан систем инфраструктуре за наводњавање“, закључује Гордан Мимић из Института Биосенс. Пројекат траје до 2024.године.

Viši sud o bankarskim sporovima

 

Преузмите андроид апликацију.