Saudijska Arabija i njeni partneri u Savetu Persijskog zaliva za saradnju neće podržati nameru Zapada da ograniče cene ruske nafte na svetskom tržištu.
Zapad i OPEK gurnuli su juče svetsko tržište nafte u stanje novog rastrojstva usled uporednih neprijatnih vesti, kako sa Zapada, tako i iz redova ključnih izvoznika iz Zaliva: Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UEA). Tako se dogodilo da je cena barela severnoatlantske nafte „brent”, uoči zasedanja OPEK-a o visini proizvodnje u julu i avgustu, nastavila da raste četvrti dan zaredom. „ Brent” je juče dostigao vrednost od 117, 9 američkih dolara (laka teksaška nafta išla je za oko 112 dolara).
Istovremeno, američka investiciona banka „Goldman Saks” izašla je sa prognozom da bi „ brent” mogao da košta i celih 140 dolara (vrednost koju je inače, dostigao avgusta 2008. u vreme izbijanja najveće globalne finansijske krize od Drugog svetskog rata).
Najnoviji skok cena nafte izazvao je pravi košmar, kako među vodećim potrošačima, tako i među proizvođačima nafte, počev od procene Međunarodne agencije za energiju (IEA) da najjača ekonomija sveta –Amerika, ima rezerve nafte za 25 dana. Potrošnjom od 20 miliona barela dnevno, i tempom ispuštanja nafte iz Nacionalnih rezervi SAD, američke zalihe crnog zlata na jesen će pasti na najniži nivo u poslednjih 40 godina, smatra IEA.
Odakle će sve Amerika nastojati da dopuni nacionalne rezerve nafte i kojom brzinom – za berze je nelagodno pitanje. Sa tim u vezi najavljena julska poseta američkog predsednika Džozefa Bajdena Saudijskoj Arabiji (ključnoj članici OPEK-a) dodatno dobija na težini povodom pitanja energetske bezbednosti SAD.
Istovremeno, Suhail el Mazrui, ministar energetike UEA, raspršio je u utorak, višemesečna nadanja Zapada da bi Rijad i Abu Dabi mogli brzo i osetno da povećaju proizvodnju nafte kako bi nadoknadili sankcijama „ stopirane” ruske barele.
„Ujedinjeni Arapski Emirati već sada proizvode (oko 3,168 miliona barela dnevno), odnosno blizu maksimuma kapaciteta”, poručio je El Mazrui na energetskom samitu u Jordanu.
Iz susedstva, Rijad je istovremeno poručio da bi mogao da odvrne petroslavine za još 140.000–170.000 barela dnevno, u predstojećim letnjim mesecima. Ove objave, podstakle su stare sumnje na berzama. Naime, u zemljama Zapada koje su vodeći potrošači nafte listom su već godinama ubeđeni da su dodatni slobodni kapaciteti za naftnu proizvodnju Rijada i Abu Dabija daleko veći, i da se kreću „između dva i četiri miliona barela”.
Ako Rijad i Abu Dabi stvarno nemaju te kapacitete, a ruska nafta potpadne pod još oštrije zapadne sankcije, šta je sudbina cene barela nego da dalje „probija plafon”.
U međuvremenu, G7 je odlučan da pronađe, i globalno primeni mehanizme za ograničavanje cene ruske nafte koju uvoze manje razvijene države. Na Bliskom istoku procenjuju da će ta inicijativa Zapada među članstvom OPEK-a biti odbačena.
Saudijska Arabija i njeni partneri u Savetu Persijskog zaliva za saradnju (GCC) neće podržati nameru Zapada da ograniče cene ruske nafte na svetskom tržištu, prenele su agencije izjavu Muhameda Dijaba, eksperta za svetsku ekonomiju na Libanskom institutu za ekonomske studije.
„Epoha kada su naftne monarhije bile spremne da ispune svaki zahtev SAD i Zapada je prošla. Moderna politička elita u zemljama GCC vodi izbalansiranu politiku i zainteresovana je za očuvanje partnerskih odnosa s Rusijom, tako da će reakcija arapskih izvoznika nafte od Saudijske Arabije do Alžira na tu odluku biti negativna”, rekao je Dijab.
Prema njegovim rečima, teško je zamisliti kako će članice G7 moći da sprovedu svoj plan da Rusiju liše dela izvoznih profita.
Lavrov: Britanija traži izgovor da pošalje flotu u Crno more
Preuzmite android aplikaciju.
