Сунце, ветар и ЛНГ нису реална алтернатива руском гасу и не могу да замене више од 10 одсто домаћих потреба, каже проф. др Митар Ковач, оснивач Евроазијског безбедносног форума.
У тренутку док Србија нестрпљиво чека разговор два председника Александра Вучића и Владимира Путина о новој цени гаса за нашу земљу, која треба да буде део дугорочног уговора о снабдевању, Кристофер Хил, амбасадор САД у Србији у разговору за „Политику” наглашава да амбасада има бројне пројекте за ефикасније коришћење енергије па нам у замену за руски гас нуди ветар, сунце и природни течни гас (ЛНГ).
„Желимо да обезбедимо Србији да има приступ природном гасу”, каже Хил.
Све би то било лепо да је ово нешто ново што амерички амбасадор нуди нашој земљи и да све то исто није нудила и његова претходница Мери Ворлик и то још пре десетак година када је била на служби у Србији. Од обећања до реализације, од тада до сада, није било ништа, осим што се ЛНГ нашао у центру пажње због рата у Украјини и наде САД да ће Србија смањити зависност од руског гаса и окренути се овом преко океана. Ако је то заиста толико реално и оствариво и САД толико желе да помогне Србији да диверсификује правце и изворе снабдевања, зашто се то већ није догодило? Макар као пилот пројекат.
Да ли стварно ико може да поверује да би Србија која скоро 90 одсто гаса увози одбила ову понуду само да је његова цена икада била нижа од руског и да је САД показала спремност да уложи новац за градњу иједног јединог терминала за ЛНГ. Баш као што је руски гасни гигант „Гаспром” уложио новац у градњу гасовода „Турски Балкански ток”.
– САД су са годишњих 1.000 милијарди кубика експлоатације гаса први светски произвођачи али и потрошачи. На другом месту је Русија са 700 милијарди кубика производње гаса. Као светски лидер у технологији, САД широм света нуде течни гас. Међутим, што се тиче америчког или другог течног гаса, Србија не може директно да га добије, јер смо ми изразито континентална земља. Морамо да рачунамо на коришћење (и плаћање) услуга суседних поморских земаља. Потрошња течног гаса је последњих година скочила и овај енергент је постао конкурентан по цени и погоднији за манипулацију и потрошњу од гаса из цеви. Удео течног гаса премашује 40 одсто потрошње и то није горња граница – каже Срећко Ђукић, бивши амбасадор и стручњак за гасне прилике у ЕУ.
Течни гас за Србију означава диверсификацију извора снабдевања и смањење стопроцентне зависности од руског гаса. Када Србија почне да улаже у гасне терминале, у гасоводе који не транспортују само руски гас, осетиће користи и неће јој се поновити садашња безнадежна ситуација. Гасовод „Балкански ток” је Србију само још више учинио зависном од Русије. Руски гас је несметано долазио преко Мађарске али то као да није било довољно да смо у руском загрљају.
Захваљујући ЕУ почела је после низа година градња гасне конекције са Бугарском. Наша земља није имала политику диверсификације нити средстава за те сврхе, сматра Ђукић.
– Србија је пред избором, да ли жели да остане зависна од Русије и руског гаса, уз све ризике које носи једна таква одлука, или намерава да тражи неки други излаз. То једино од нас зависи. Погрешне су рачунице да се Европа не може ослободити руског гаса у једној догледној перспективи од четири, пет година. У Европу течни гас долази са свих страна света, а у њој се убрзано граде нови терминали поред 27 постојећих. Амерички течни гас намерава да заузме део руског европског тржишта гаса 15-20 милијарди кубних метара, Израел 20 милијарди, Катар 20-30 милијарди, Сенегал, Нигер, Алжир, Аустралија, Малезија – напомиње Ђукић.
За разлику од њега, проф. др Митар Ковач, оснивач Евроазијског безбедносног форума, коментаришући наводе актуелног амбасадора САД наглашава да то што Америка нуди бројне енергетске пројекте којима би се смањила или потпуно елиминисала енергетска зависност од руског гаса значи остварење америчких политичких и енергетских интереса. Сунце, ветар и ЛНГ нису реална алтернатива и не могу да замене више од 10 одсто наших потреба за руским гасом, каже Ковач.
– Цена и то мало ЛНГ-а што би добијали била би неупоредиво већа од цене руског гаса. На тај начин Србија би двоструко била на губитку. Давала бисмо огроман новац за инвестиције у енергетске пројекте, који мало дају у односу на потребе. Недовољно руског гаса који треба Србији допринео би колапсу привреде и био би угрожен социјални минимум потребе становништва. Изградња гасне конекције ка Бугарској неће решити проблем јер нема ни приближно природног гаса који може да дође до грчких лука, гасовода или терминала за ЛНГ – категоричан је наш саговорник.
У односу на друге државе Европе, Србија је сачувала известан степен суверености у доношењу стратешких одлука у политичком, безбедносном, економском и енергетском смислу. То смета САД, што се противи та мала држава Србија на Балкану. Отуд и предлози америчког амбасадора да Србија мора коначно да изабере Исток или Запад, јер нема трећег пута. А нама управо треба тај трећи пут сарадње са Истоком и Западом, избегавајући свако сврставање – закључује Ковач.
За пет година од нуле до два гасовода и потпуне диверзификације
Преузмите андроид апликацију.
