Centar svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju počeo je da radi u Srbiji i objedinjavaće 20 institucija koje će razvijati softvere na Nacionalnoj platformi za veštačku inteligenciju.
Očitavanje rendgenskog snimka trenutno mnogo zavisi od ljudskog oka i iskustva doktora, a podrazumeva i prisustvo lekara. Primenom veštačke inteligencije biće moguće precizno očitavanje snimaka, koji će ukazivati pacijentima na zdravstveni problem, a ukoliko bude potrebno biće prosleđivani specijalistima. Tome će prethoditi formiranje baze podataka u kojoj će biti sakupljeno mnogo snimaka, a uz pomoć veštačke inteligencije oni će biti analizirani. Lekari neće morati da budu raspoređeni svuda po Srbiji, već na jednom mestu.
Analiza rendgenskog snimka biće samo jedan od projekata kojeg će unapređivati i promovisati Centar za četvrtu industrijsku revoluciju. On je 1. marta počeo da radi u Srbiji, u okviru vladine Kancelarije za IT i e-upravu.
„Osnovan je zajedno sa Svetskim ekonomskim forumom. To je 16. takav centar na svetu, što samo pokazuje koliko je Srbija napredovala u novim tehnologijama. Treći je u Evropi i prvi u regionu“ kaže dr Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i e-upravu.
Šta konkretno znači saradnja sa Svetskim ekonomskim forumom?
To znači dvosmernu komunikaciju jer ćemo kroz ovaj centar imati pristup znanju i iskustvu ostalih 15 centara i obrnuto. Dobro je što je odlučeno da bude deo Kancelarije za IT i e-upravu iz prostog razloga što je Kancelarija visoko pozicionirana i direktor odgovara direktno predsedniku vlade. Samim tim taj centar nam daje snagu i autoritet da vodimo ozbiljne nove projekte digitalizacije.
Čime će se baviti centar?
Predsednica vlade Ana Brnabić tražila je da se bavi daljim razvojem veštačke inteligencije, biomedicine, bioinženjerstva i biotehnologije.
Zašto veštačka inteligencija?
Ona je na neki način svetski trend. Sada je veštačka inteligencija, ono što je u prethodnoj vladi bila digitalizacija.
Centar treba da objedini sve institucije na jednom mestu koje se bave veštačkom inteligencijom i da bude njihova spona sa Svetskim ekonomskim forumom od koga će preuzimati najnovija tehnološka rešenja?
Upravo tako. Svakog meseca se organizuje virtuelni video-skup svih 16 centara i svako predstavlja šta je uradio. Uglavnom se skoro svi bave veštačkom inteligencijom. Ostali centri imaju mogućnost da traže znanje i iskustvo nekog drugog. Tako da ćemo mi počev od ovog meseca imati pristup iskustvima ostalih centara i moći ćemo mnogo brže da idemo dalje.
Koliko će ljudi raditi u centru?
Čekamo da postavimo direktora centra, ali još nisam spreman da saopštim njegovo ime. U centru će za početak raditi troje ili četvoro. To su ljudi sa mešovitim biografijama. IT stručnjaci koji su specijalizovani za veštačku inteligenciju, ali i molekularni biolozi, kako bismo primenili veštačku inteligenciju u medicini. Neki centri u svetu imaju i do 40 zaposlenih. Naš plan je da ih u prvoj godini bude deset, ali je tu cela Kancelarija za IT i e-upravu, koja će im biti potpora i podrška.
Postoji li opasnost od hakovanja podataka?
Svakodnevno se borimo da zaštitimo te podatke i sigurno je bezbednije da su tu nego da se čuvaju u nekim improvizovanim malim sistem salama ili kancelarijama.
Da li su vaši klijenti i privatne kompanije, pa i strane, koje ne posluju kod nas, a žele tu da čuvaju podatke?
Vlada je osnovala D.O.O. koji je 100 odsto u vlasništvu države. Kompanija se zove „Data klaud tehnolodži” i radi komercijalne poslove. I ona je potpisala komercijalne ugovore sa američkim IBM-om i kineskim „Huavejom”, tako da i te velike kompanije čuvaju svoje podatke u Kragujevcu. Veliko je interesovanje i pregovori su u toku sa još jednom poznatom američkom kompanijom i nadam se da će biti potpisan komercijalni ugovor.
Preuzmite android aplikaciju.