Амбасадорка Швајцарске у Србији Ан Лугон-Мулан похвалила је допринос Србије у спремности да помогне у борби против емисије гасова са ефектом стаклене баште и истакла да је то велика шанса да Србија изгради ниско карбонску привреду.
“Србија се обавезала да ће смањити емисију гасова за 40 одсто до 2030. и показала да је спремна да помогне и да се придружи борби против емисије гасова са ефектом стаклене баште”, рекла је амбасадорка на панелу “Трећа генерација национално утврђених доприноса и политика и мере за декарбонизацију” у оквиру “Дијалога о климатским променама” који су на Београдском сајму организовали Министарство за заштиту животне средине, Програмом УН за развој и тимом УН у Србији.
Она је истакла да се цео свет налази се у критичном тренутку и да су ефекти загађења ваздуха све видљивији, а пре свега у све несигурнијем снабдевањем храном и водом.
“Али то је истовремено и велика шанса за следеће генерације да пређу са амбиције на конкретне кораке, даје нам прилику да изградимо ниско карбонске економије и ниску зависност од фосилног горива”, рекла је Лугон-Мулан.
Навела је да се Швајцарска обавезала да до 2031. смањи емисије гасова за 65 одсто у односу 1990.
“Швајцарска смањује зависност од фосилног горива и повећава употребу биомасе, поготово код грејања. Кључна мера за све компаније је да направе мапе пута за декарбонизацију, а промовишемо и смањење потрошње енергије”, рекла је Лугон-Мулан.
Истакла је да Швајцарска, преко УН, подржава друге државе, а међу њима и Србију.
“Сарађујемо са 10 општина у системима даљинског грејања где ће се централно грејање обављати биомасом”, навела је амбасадорка.
Шеф одсека за ублажавање климатских промена у Министарству заштите животне средине Драгана Радуловић рекла је да је министарство урадило много тога у протеклих 10 година на пољу климатских промена.
“Србија је једна од малог броја држава која је испоштовала своје обавезе из Париског споразума и доставила свој Национално утврђени допринос 3 (НДЦ). Тим документом ми потврђујемо да смо на истој трајекторији коју смо започели пре 10 година”, рекла је Радуловићева.
Подсетила је да први НДЦ био прилично скроман и да је зато Србија била изложена критикама, али да сада НДЦ 3 има четири пута већи таргет него први, а смањење емисија је дуплирано у односу на првобитни план.
“Било најм је важно да НДС буде утемељен у јавним политикама. Сада можемо да планирамо наш нискоугљенични развој. Сви сектори привреде треба да допринесу смањењу гасова са ефектом стаклене баште”, навела је Радуловићева.
Додала је да је за министарство било важно успостављање стратешког оквира тако да можемо да планирамо нискоугљенични развој.
“Ми смо успоставили законодавно-стратешки оквир који нашој индустрији и привреди даје простор и сигурност да крене ка мерама нискоугљеничког развоја који планирају. Србија и све њене институције постављају услове да се наша привреда усклади са захтевима еврпског тржишта, да се модернизује, да буде конкурентнија, и да се настави развој са смањењем емисије гасова са стакленом баштом”, рекла је Радуловићева.
Помоћница министарке за енергетску ефикасност и климатске промене Министарства рударства и енергетике Маја Вукадиновић рекла је да Србија планира да убрза декарбонизацију и да повећа коришћење енергије из обновљивих извора енергије.
“Србија има потребу за декарбанизацијом зато што више од две трећине енергије добија из угља. За то су неопходна финансијска средстава, посебно она која се односе на енергетску ефикасност”, рекла је Вукадиновићева.
Истакла је да се Србија обавезала да до краја деценије сваки други мегават струје буде произведен из обновљивих избора енергије, а до краја 2040. да скоро потпуно енергетски сектор буде декарбонизован.
“Циљ јесте амбициозан, али и реалан. Мислим да имамо времена да то остваримо”, рекла је Вукадиновићева.
Додала је да се значајно повећавају капаците соларних електрана, а посебно ветро-паркова код нас.
Што се тиче енергетске ефикасности, истакла је да Србија, у сарадњи са Светском банком, ради на пројекту гашења индивидуалних ложишта и да грађани могу да добију субвенције за то.
Руководилац Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије Синиша Митровић оценио је да у Србији постоји напредак у зеленој агенди, али да је он највећи у регулаторном облику, док је имплементација сложена и скупа и за њу треба велика количина новца.
“Нисам сигуран да је декарбонизација и зелена транзиција водећи навигатор наше привреде. Напредак постоји, али је највећи у регулаторном облику, али је имплементација сложена. То је скупо, треба нам ремонт јавних политика, треба нам ново тржиште капитала. Ми немамо фонд за декарбонизацију”, оценио је Митровић и додао да је тај проблем посебно познат њима који су у сталном додиру са домаћим компанијама.
“У Србији 2.400 компанија има производе који имају висок ниво угљен-диоксида и са таквим производима ми идемо на европско тржиште”, рекао је Митровић додавши да је највећи генератор загађења Електропривреда Србије.
Додао је да нам треба нови приступ финансијама, зелене обвезнице малих компанија.
“Не видим да ће до 2035. бити толико јавног новца, ако не буде издавање обвезница и приватног капитала. Потребне су пореске олакшице за компаније које улазе у декарбонизацију, потребно је ново знање за зелену транзицију, или да то позајмите негде из Европе. Не може се без нових технологија”, истакао је Митровић.
Нагласио је да, без транспарентне и одговорне администрације, посебно на локалу, Србија неће ићи брзо у декарбонизацији и зеленој агенди.
“Напредак постоји, али мора бити далеко већи и бржи”, истакао је Митровић.
Он је оценио да је оно што се дешава индустрији Србије на крају 2025. године, како је рекао, савршена олуја.
“Нама је ушетао ЦБАМ, карбонски порез, енергетска криза и геополитичка дешавања и сада треба да уђемо у цео овај велики процес и играмо са великим играчима на тржишту”, оценио је Митровић.
Преузмите андроид апликацију.
