Član fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov izjavio je danas da Srbija ima dovoljno visoke devizne rezerve da može da očuva stabilnost kursa, kao i da je nakon fiskalne konsolidacije javni budžet pod kontrolom.
„Nije da nismo zaduženi, ali nismo toliko zaduženi kao neke zemlje u regionu da treba da brinemo. Možemo biti relativno mirni, jer i ako se desi recesija, dodatno usporavanje u Evropi ili našim značajnim trgovinskim partnerima, svakako da će privredni rast u Srbiji dodatno oslabiti, ali nekih ozbiljnijih kriza koje bi destabilizovale kurs ili javne finansije ne treba očekivati“, kazao je on govoreći na 10. BIZIT konferenciji koja se danas i sutra održava u Beogradu.
Altiparmakov je naglasio da je za dugoročni rast Srbije, odnosno da bi krenuli da dostižemo životni standard, pre svega zemalja u Istočnoj Evropi, pa onda i u evro zoni, važan dugoročni rast.
„Važno je da imamo dugoročne stope rasta od četiri ili preko četiri odsto, i to ne u jednoj godini, nego u dužem nizu od par godina ili par decenija. Ali, ključne su i institucije, odnosno one moraju da budu jake i da omoguće vladavinu prava, kao i kvalitet obrazovanja i javne uprave i to je najveći izazov u Srbiji“, kazao je on.
Prema njegovim rečima, ukoliko se to ne reši, to će negativno uticati na privredni rast Srbije, a pre svega na IT sektor.
On je naglasio i da je obrazovanje od velike važnosti, jer kako je dodao „postoji jasna korelacija između životnog standarda i kvalitetnog obrazovanja“.
„Nema razvijenih zemalja sa visokim životnim standardom bez kvalitetnog obrazovanja“, istakao je član Fiskalnog saveta.
On je naveo i da mora da postoji jedinstven poreski sistem, ali i da se poreskim olakšicama na duži rok ne mogu favorizovati neki sektori.
„Srbiju je imala jednu kvalitetnu obrazovnu strukturu u prethodnim decenijama i kvalitetno obrazovanje i taj način uspela da iznedri veliki broj IT stručnjaka, ali zato što nismo uspeli da sprovedemo adekvatnu racionalizaciju javnog sektora i da imamo adekvatne platne razrede u njemu, sad imamo problema da li će nove, bolje programe imati ko da predaje, jer su nekonkurentne plate, pre svega nastavnicima iz matematike i iz informatike“, kazao je Altiparmakov.
Zbog neuspešne reforme platnih razreda, kako je objasnio, sada u javnom sektoru ne možete da priuštite ozbiljne stručnjake, jer su plate nekonkurentne.
„Taj raspon između minimalne i maksimalne plate koji postoji u javnom sektoru u Srbiji praktično ne postoji ni u jednoj zemlji Evrope i to je veliki problem. Za dugoročni rast neophodne su jake institucije, kvalitetno obrazovanje, a u tom slučaju neophodan je javni sektor koji mora biti adekvatno plaćen“, zaključio je on.
U Beogradu je danas počela dvodnevna 10. BIZIT konferencija čiji je cilj da učesnicima pruži uvid u mogućnosti za unapređenje poslovanja kroz primenu digitalnih tehnologija.
Teme ovogodišnje jubilarne konferencije čiji je slogan „Znanje vredi, neznanje košta“, su i automatizacija poslovnih procesa, podizanje konkurentnosti, kao i racionalizacija troškova uz povećanje produktivnosti i profitabilnosti.
Celokupan program BIZIT-a je u znaku veštačke inteligencije
Nemačka: Godišnja stopa inflacije u oktobru potvrđena na 3,8 odsto
Preuzmite android aplikaciju.
