Kada se zaputite na jugo-zapad Evrope, pa ne možete više ni južnije ni zapadnije, znači da ste stigli u Algarve, regiju na jugu Portugala, gde svaka kuća ima svoje narandžino drvo, vazduh je slan i miriše na ribu, a sunce radi puno radno vreme.
Ova zapadna destinacija (arapski “al gharb” znači – zapad), još uvek nije posebno popularna među turistima iz Srbije, no svakako je vredna truda i menjanja najmanje dva leta avionom na putu do nje.
U Algarveu se, zapravo, nalaze one plaže sa wallpapera, sa ogromnim stenama u moru, nekoliko slamnatih suncobrana, zlatnim peskom i atmosferom koja nekom magijom briše sve razloge za nervozu. To je Algarve.
Opušteno koketira sa Afrikom, uspeo je da pripitomi Atlantik i teško da postoji turista kojeg neće osvojiti. Nekome će dopasti ludi noćni provodi po pabovima, drugima romantične večeri uz fado i vino, a i jednima i drugima morska, ili tačnije, okeanska idila.
Zašto Algarve? Na jug Portugala se ide iz raznih razloga. Tamo su (ne)zvanično najlepše plaže, najbolji golf tereni i najukusnije narandže u Evropi.
Tamo će vam se starosedeoci u ribarskim selima javiti uz osmeh na ulici. Možete odsesti privatno i doručkovati domaću marmeladu i sok od (pomenutih) narandži u šarmantnoj kamenoj kući, ili se luksuzirati na imanjima sa pet zvezdica gde vas masiraju čokoladom.
U pabovima se pije jeftino točeno pivo i tek punoletni Britanci luduju do zore, ili se u tavernama degustiraju vino i lokalni likeri, a na kraju večeri vam setna fado pevačica u crvenoj čipkanoj haljini priča svoju životnu priču.
Tokom leta u Algarveu se održavaju brojni world music festivali, reliji, golf i teniski turniri, ukratko, ponešto za svačiji ukus. Prestonica regiona, ali i noćnog provoda, najposećeniji i najveći grad u regionu je Faro (oko 60.000 stanovnika).
Tu je i aerodrom, tako da, ako dolazite vazdušnim putem, a ne planirate da budete smešteni u Faru, odvojite barem jedan dan da se izgubite u starom gradu i razgledate blještave bele fasade i žućkaste lenje pse u senci limunovog drveća, te da popijete kafu na nekom od osunčanih trgića.
Uz kafu, obavezan je kolač od lokalnih badema, a tu je i liker od istog (amarginja). Posetite lagunu Ria Formaza, dom ogromnih jata flamingosa, sistem kanala i ostrvaca kakvih na svetu ima samo nekoliko.
Ne idite na uvek prepunu gradsku plažu, već se mudro uputite na “Pusto ostrvo” (Ilha Deserta) u blizini Fara i pronađite plažu Bareta (Barreta) na koju se stiže samo brodićem. U Faru postoji nekoliko zanimljivih muzeja.
U jednom od njih, gradskom muzeju arheologije, nalazi se interesantna sekcija posvećena okupaciji regije od strane Arapa.
Epicentar luksuza je mestašce sa lukom, Vila Moura, poznata po radnjama sa skupom odećom, restoranima sa trocifrenim cenama po osobi i po kafiću Luisa Figa, portugalske bivše fudbalske zvezde.
I za “obične” ljude, međutim, postoji alternativa – to može biti romantični Lagoš, piknik na plaži uz pikantnu piletinu “piri – piri” za poneti, za pet evra i bocu Vino Verde (zeleno vino) za dodatnih tri evra. A ako imate sreće, možda ugledate i delfine kako se igraju na pučini, potpuno besplatno.
Osim na plažu, preko dana vredi obići i luku, piti najkraću kafu “biku” i slušati ponosne priče lokalaca o portugalskim karavelama koje su baš odatle krenule duž zapadne obale Afrike.
Danas znamo da su “otkrića” u stvari, eufemizam za osvajanja, a upravo u Lagoš su transportovani robovi iz Afrike. Tu je u 15. veku osnovana prva “Crna pijaca” u Evropi, na kojoj su se prodavali ljudi.
Veseliju pijacu, pak, možete pronaći u obližnjem Luleu. Svake subote u ovom gradiću u brdima prodaje se grnčarija, ručni radovi i koža.
U Algarveu ne treba propustiti ni riblju pijacu i osećaj da vas posmatra na stotine očiju oktopoda i riba izloženih na gomilama na tezgama. Žene koje rade na ovakvim pijacama su obično vrlo bučne i energične, te će vikati za vama ukoliko ne pazarite barem jednu jegulju.
Autor teksta: N.G.
Preuzmite androidaplikaciju.
