U toku jučerašnjeg dana, srpsku, regionalnu, pa čak i evropsku javnost, obišla je vest da je Priština zarad potencijalnog uspeha u svojim diplomatskim aktivnostima i pregovorima sa Beogradom u vezi sa priznavanjem nezavisnosti tzv. Kosova, angažovala prof. dr Marka Velera.
Prof. Mark Veler nije nikakva nepoznanica u srpskim i balkanskim političkim krugovima. Ovaj profesor na Katedri za međunarodno pravo i međunarodne ustavne studije na Univerzitetu u Kembridžu je neko ko već tri decenije se aktivno bavi pitanjem secesija, pre svega na prostoru Balkana i nekadašnje Jugoslavije. On je bivši direktor i član Lojterpaht centra za međunarodno pravo.
Radio je kao viši ekspert Ujedinjenih nacija za posredovanje i veoma je iskusan stručnjak za međunarodno rešavanje sporova. Sertifikovan je i akreditovan kao profesionalni medijator i izabran je za člana Ovlašćenog instituta arbitara. Mark Veler je doktorirao međunarodno pravo i međunarodne odnose, pravo i ekonomske i društvene nauke na univerzitetima u Kembridžu, Frankfurtu i Hamburgu, i magistrirao na Flečer školi i Univerzitetu u Kembridžu.
Tokom mog boravka na Univerzitetu Kembridž, u decembru 2017. godine, imao sam priliku da upoznam prof. Velera i iz prve ruke da osetim svu ogorčenost i animozitet koju oseća prema jednom pripadniku srpskog naroda. Iako to deluje i izgleda suludo, njegovo perfidno ponašanje, u početku, transformiše se u otvoreno iskazivanje netrpeljivosti, a sve u cilju dokazivanja svog nedvosmislenog proalbanskog opredeljenja, što je apsolutno legitimno, ali nije pristojno.
Profesor Veler se pridružio Pravnom fakultetu Univerziteta u Kembridžu 1990. godine i bio je zamenik direktora Centra za međunarodne studije u periodu od 1997. do 2000. godine. Upravo ovaj vremenski period je najznačajniji za njegovu dalju karijeru, a tiče se pitanja Kosova i Metohije u okviru funkcionisanja Savezne Republike Jugoslavije, kao i potencijalno sagledava i teži ka procesu proglašenja nezavisnosti pod vođstvom tzv. OVK. Njegov politički uspon ide ”ruku pod ruku” sa usponom laburista u Velikoj Britaniji i naročito tadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera. Pored Robina Kuka, Mark Veler postaje jedan od posebnih savetnika Blera, a sve zahvaljujući odnosima i prijateljstvu Blerove supruge, Čeri sa suprugom Marka Velera – Nora Visoka. Naime, Nora Visoka je bliska rođaka bivšeg savetnika Envera Hodžaja – Gezima Visoka.
Zaposlena je takođe na Univerzitetu u Kembridžu, gde kao direktorica upravlja Kembridž akademijom za globalne poslove (CAMGA), koja je u periodu od 2014. do 2017. godine primala donacije i finansije od strane Vlade tzv. Kosova u iznosima od po 40.000 britanskih funti godišnje. U isto vreme, prof. Veler je bio ”stipendista” iste institucije sa skromnim primanjima od 12.000 funti godišnje. Ovaj vid finansiranja nije bio stran prof. Veleru, on je kao direktor Lojterpaht centra za međunarodno pravo značajno proširio svoj portfolio projekata i istraživački tim, na osnovu eksternog finansiranja istraživanja koje je prikupio.
Ono što je interesantno, sponzori i donatori centra su, do današnjih dana, ostali anonimni.
U pregovore oko Kosova i Metohije zvanično ulazi na ”mala vrata” kao ”pravni savetnik britanske vlade” tokom Konferencije u Rambujeu, februara 1999. godine, gde kritikuje ”mlaku” Hilovu politiku prema Beogradu i Slobodanu Miloševiću.
Učenje prof. Velera se fokusira na međunarodno javno pravo u svim njegovim aspektima, uključujući upotrebu sile, rešavanje sporova, samoopredeljenje i stvaranje mira, ljudska prava i prava manjina, demokratizaciju i podelu vlasti. Profesor Veler je radio kao savetnik u Međunarodnom sudu pravde, kao ekspert za domaće pravne postupke i više puta je davao svedočanstvo u Parlamentu. Veliki deo njegove prakse posvećen je rešavanju međunarodnih sporova, uključujući posebno međunarodne mirovne pregovore. Od 2000. do 2009. godine bio je direktor Evropskog centra za manjinska pitanja. U toj ulozi rukovodio je operacijama štaba i rastućim terenskim osobljem koje je aktivno u brojnim projektima koji se bave upravljanjem, izgradnjom mira, manjinskim pravima i međuetničkim odnosima u jugoistočnoj Evropi i regionu Kavkaza. Razvio je profil i portfolio aktivnosti Centra, prikupivši više od 15 miliona evra za svoje aktivnosti od vlada i drugih institucija. U Centru je vodio i vodio aktivnosti za rešavanje sukoba koje su uključivale Gruziju, Moldaviju (Pridnjestrovlje), Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Kosovo i Metohiju i služio kao posrednik u rešavanju spora o autonomiji Moldavije i Gagauzije. Ulogu višeg pravnog savetnika je stekao kao medijator u tzv. Bečkim pregovorima, a svoj pun ”doprinos” jednostrano proglašenoj nezavisnosti Priština je dao pri izradi tzv. ”Ustava Kosova” i izradio nacrt ”Zakona o zaštiti manjina na Kosovu” i ”Statuta Konsultativnog veća za zajednice”. Svoje ideje o samoopredeljenju pojedinih naroda je implementirao kroz projekat Kembridž-Karnegi, gde je prikupio preko 2 miliona dolara za pomenutu diseminaciju i implementaciju.
U to ime je 2009. godine objavio knjigu pod naslovom ”Osporena državnost: borba Kosova za nezavisnost”.
U njoj iznosi svoje iskustvo u radu komisija od Karingtonove konferencije, 1991. godine, sve do pregovora u Rambujeu, 1999. godine. Na osnovu toga, knjiga pruža uvid iz prve ruke u neuspeh međunarodne diplomatije na visokom nivou u suočavanju sa jednom od najeksplozivnijih kriza koja je pogodila evropski kontinent od 1945. godine. Uvodna poglavlja nude kratak prikaz pozadine krize, identifikujući strukturalne tenzije u savremenom međunarodnom sistemu koje su otežale organizovanoj međunarodnoj zajednici da se efikasno bavi ovom epizodom. Knjiga se bavi početnim pokušajima rešenja, od Londonske mirovne konferencije o Jugoslaviji 1991. do Ženevskih pregovora i uticaja Dejtonske mirovne konferencije na situaciju na Kosovu. Drugi deo knjige razmatra prvi pokušaj rešavanja kosovske krize pod sopstvenim uslovima, u početku kroz ”šatl diplomatiju” američkog ambasadora Krisa Hila tokom leta 1998. Sporazum Milošević – Holbruk, postignut pod pretnjom vazdušnih udara NATO-a i obezbeđivanje jer se onda razmatra prekid vatre, zajedno sa daljim pokušajima da se postigne političko rešenje tokom ovog navodnog prostora za disanje. Knjiga se zatim okreće ”izvanrednoj epizodi” mirovne konferencije u Rambujeu i kasnijoj upotrebi nemilosrdne sile protiv Jugoslavije. Završni deo knjige govori o pokušajima pripreme za konačni status tokom administracije UN na Kosovu i Metohiji. Razmatra o početnom ustavnom okviru za tzv. Kosovo, tumačenje, prema njemu, neuspešne politike „standardi pre statusa“. Nakon toga sledi detaljna analiza Bečkih pregovora o konačnom statusu, a potom i natezanje konopca u Ujedinjenim nacijama oko prihvatanja rezultata Saveta bezbednosti. Knjiga se završava analizom sveobuhvatnog predloga rešenja koji je predložio izaslanik UN-a Marti Ahtisari i njegovog eventualnog preinačenja u tzv. ustav Kosova nakon jednostrane proglašene nezavisnosti u Prištini. Ova knjiga povezuje nekoliko tokova analize, uključujući napetost između državnog suvereniteta i humanitarnih briga, problem usklađivanja doktrine teritorijalnog jedinstva sa principom samoopredeljenja, nevoljnost međunarodnih aktera da se uključe u unutrašnje sukobe, posebno kada su u pitanju secesionistički sukobi, i uloga pretnje ili upotrebe sile u kontekstu prinudne međunarodne diplomatije.
Sasvim je jasno da se naši sagovornici, sa druge strane, sve više institucionalno pojačavaju i da ne mare koliko će to da košta. Eskobarove reči nesumnjivo odzvanjaju u glavi Aljbina Kurtija: ”ZSO će biti formirana, sa ili bez njega”. Ostaje nam samo da vidimo koji će potez povući ovaj radikalni ekstremista, pomilovan od strane Predsednika SR Jugoslavije, 7. decembra 2001. godine, za rušenje ustavnog i pravnog poretka zemlje u kojoj je rođen, odrastao i školovao se. Sa druge strane, kada sagledamo sve okolnosti i navedene informacije, sasvim je jasan odgovor na pitanje: Gde su i šta rade Britanci?!
Autor: Aleksandar M. Gajić, doktorand istorije
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Aleksandra M. Gajića možete pročitati ovde:
Aleksandar M. Gajić: Kosovo i Metohija – između Beograda i Vašingtona (drugi deo)
Preuzmite android aplikaciju.
