Почетна > Блог
Блог Свет

Александар М. Гајић: Ко је Марк Велер?

У току јучерашњег дана, српску, регионалну, па чак и европску јавност, обишла је вест да је Приштина зарад потенцијалног успеха у својим дипломатским активностима и преговорима са Београдом у вези са признавањем независности тзв. Косова, ангажовала проф. др Марка Велера.
Фото: Градске инфо

Проф. Марк Велер није никаква непознаница у српским и балканским политичким круговима. Овај професор на Катедри за међународно право и међународне уставне студије на Универзитету у Кембриџу је неко ко већ три деценије се активно бави питањем сецесија, пре свега на простору Балкана и некадашње Југославије. Он је бивши директор и члан Лојтерпахт центра за међународно право.

Радио је као виши експерт Уједињених нација за посредовање и веома је искусан стручњак за међународно решавање спорова. Сертификован је и акредитован као професионални медијатор и изабран је за члана Овлашћеног института арбитара. Марк Велер је докторирао међународно право и међународне односе, право и економске и друштвене науке на универзитетима у Кембриџу, Франкфурту и Хамбургу, и магистрирао на Флечер школи и Универзитету у Кембриџу.

Током мог боравка на Универзитету Кембриџ, у децембру 2017. године, имао сам прилику да упознам проф. Велера и из прве руке да осетим сву огорченост и анимозитет коју осећа према једном припаднику српског народа. Иако то делује и изгледа сулудо, његово перфидно понашање, у почетку, трансформише се у отворено исказивање нетрпељивости, а све у циљу доказивања свог недвосмисленог проалбанског опредељења, што је апсолутно легитимно, али није пристојно.

Професор Велер се придружио Правном факултету Универзитета у Кембриџу 1990. године и био је заменик директора Центра за међународне студије у периоду од 1997. до 2000. године. Управо овај временски период је најзначајнији за његову даљу каријеру, а тиче се питања Косова и Метохије у оквиру функционисања Савезне Републике Југославије, као и потенцијално сагледава и тежи ка процесу проглашења независности под вођством тзв. ОВК. Његов политички успон иде ”руку под руку” са успоном лабуриста у Великој Британији и нарочито тадашњег британског премијера Тонија Блера. Поред Робина Кука, Марк Велер постаје један од посебних саветника Блера, а све захваљујући односима и пријатељству Блерове супруге, Чери са супругом Марка Велера – Нора Висока. Наиме, Нора Висока је блиска рођака бившег саветника Енвера Хоџаја – Гезима Висока.

Запослена је такође на Универзитету у Кембриџу, где као директорица управља Кембриџ академијом за глобалне послове (CAMGA), која је у периоду од 2014. до 2017. године примала донације и финансије од стране Владе тзв. Косова у износима од по 40.000 британских фунти годишње. У исто време, проф. Велер је био ”стипендиста” исте институције са скромним примањима од 12.000 фунти годишње. Овај вид финансирања није био стран проф. Велеру, он је као директор Лојтерпахт центра за међународно право значајно проширио свој портфолио пројеката и истраживачки тим, на основу екстерног финансирања истраживања које је прикупио.

Оно што је интересантно, спонзори и донатори центра су, до данашњих дана, остали анонимни.

У преговоре око Косова и Метохије званично улази на ”мала врата” као ”правни саветник британске владе” током Конференције у Рамбујеу, фебруара 1999. године, где критикује ”млаку” Хилову политику према Београду и Слободану Милошевићу.

Учење проф. Велера се фокусира на међународно јавно право у свим његовим аспектима, укључујући употребу силе, решавање спорова, самоопредељење и стварање мира, људска права и права мањина, демократизацију и поделу власти. Професор Велер је радио као саветник у Међународном суду правде, као експерт за домаће правне поступке и више пута је давао сведочанство у Парламенту. Велики део његове праксе посвећен је решавању међународних спорова, укључујући посебно међународне мировне преговоре. Од 2000. до 2009. године био је директор Европског центра за мањинска питања. У тој улози руководио је операцијама штаба и растућим теренским особљем које је активно у бројним пројектима који се баве управљањем, изградњом мира, мањинским правима и међуетничким односима у југоисточној Европи и региону Кавказа. Развио је профил и портфолио активности Центра, прикупивши више од 15 милиона евра за своје активности од влада и других институција. У Центру је водио и водио активности за решавање сукоба које су укључивале Грузију, Молдавију (Придњестровље), Босну и Херцеговину, Македонију и Косово и Метохију и служио као посредник у решавању спора о аутономији Молдавије и Гагаузије. Улогу вишег правног саветника је стекао као медијатор у тзв. Бечким преговорима, а свој пун ”допринос” једнострано проглашеној независности Приштина је дао при изради тзв. ”Устава Косова” и израдио нацрт ”Закона о заштити мањина на Косову” и ”Статута Консултативног већа за заједнице”. Своје идеје о самоопредељењу појединих народа је имплементирао кроз пројекат Кембриџ-Карнеги, где је прикупио преко 2 милиона долара за поменуту дисеминацију и имплементацију.

У то име је 2009. године објавио књигу под насловом ”Оспорена државност: борба Косова за независност”.

У њој износи своје искуство у раду комисија од Карингтонове конференције, 1991. године, све до преговора у Рамбујеу, 1999. године. На основу тога, књига пружа увид из прве руке у неуспех међународне дипломатије на високом нивоу у суочавању са једном од најексплозивнијих криза која је погодила европски континент од 1945. године. Уводна поглавља нуде кратак приказ позадине кризе, идентификујући структуралне тензије у савременом међународном систему које су отежале организованој међународној заједници да се ефикасно бави овом епизодом. Књига се бави почетним покушајима решења, од Лондонске мировне конференције о Југославији 1991. до Женевских преговора и утицаја Дејтонске мировне конференције на ситуацију на Косову. Други део књиге разматра први покушај решавања косовске кризе под сопственим условима, у почетку кроз ”шатл дипломатију” америчког амбасадора Криса Хила током лета 1998. Споразум Милошевић – Холбрук, постигнут под претњом ваздушних удара НАТО-а и обезбеђивање јер се онда разматра прекид ватре, заједно са даљим покушајима да се постигне политичко решење током овог наводног простора за дисање. Књига се затим окреће ”изванредној епизоди” мировне конференције у Рамбујеу и каснијој употреби немилосрдне силе против Југославије. Завршни део књиге говори о покушајима припреме за коначни статус током администрације УН на Косову и Метохији. Разматра о почетном уставном оквиру за тзв. Косово, тумачење, према њему, неуспешне политике „стандарди пре статуса“. Након тога следи детаљна анализа Бечких преговора о коначном статусу, а потом и натезање конопца у Уједињеним нацијама око прихватања резултата Савета безбедности. Књига се завршава анализом свеобухватног предлога решења који је предложио изасланик УН-а Марти Ахтисари и његовог евентуалног преиначења у тзв. устав Косова након једностране проглашене независности у Приштини. Ова књига повезује неколико токова анализе, укључујући напетост између државног суверенитета и хуманитарних брига, проблем усклађивања доктрине територијалног јединства са принципом самоопредељења, невољност међународних актера да се укључе у унутрашње сукобе, посебно када су у питању сецесионистички сукоби, и улога претње или употребе силе у контексту принудне међународне дипломатије.

Сасвим је јасно да се наши саговорници, са друге стране, све више институционално појачавају и да не маре колико ће то да кошта. Ескобарове речи несумњиво одзвањају у глави Аљбина Куртија: ”ЗСО ће бити формирана, са или без њега”. Остаје нам само да видимо који ће потез повући овај радикални екстремиста, помилован од стране Председника СР Југославије, 7. децембра 2001. године, за рушење уставног и правног поретка земље у којој је рођен, одрастао и школовао се. Са друге стране, када сагледамо све околности и наведене информације, сасвим је јасан одговор на питање: Где су и шта раде Британци?!


Аутор: Александар М. Гајић, докторанд историје

 

Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.

 

Претходни ауторски текст Александра М. Гајића можете прочитати овде:

Aleksandar M. Gajić: Kosovo i Metohija – između Beograda i Vašingtona (drugi deo)

Преузмите андроид апликацију.

Ознаке