Sinoć sam se kasno vratio u stan i u skladu sa svakodnevnom tradicijom, prelistao sve medije, od onih ”nezavisnih” do onih ”zavisnih”. Po prvi put svi su bili usaglašeni i svi su isto izveštavali, doduše skoro isto.
Jučerašnja poseta Dereka Šolea propraćena je sa punom pažnjom svih relevantnih i polurelevantnih medijskih i političkih faktora, kako u Srbiji, tako i na Balkanu.
Sve je zaintrigiralo: Ko je taj Derek Šole?
Igrom slučaja, saznao sam po nešto o njemu, pa rekoh da podelim malo sa vama po koju…
Derek Šole (Derek H. Challeot) je viši savetnik Stejt departmenta, jedan od četvorice visokih funkcionera, koje lično imenuje Predsednik SAD. Za razliku od Eskobara (Gabriel Escobar), koji je tu da zameni prisustvo Ričarda Grenela (Richard Allen Grenell), Derek Šole je svoju impresivnu političku i diplomatsku karijeru započeo kao republikanski pionir, koji je vremenom izrastao u ozbiljnog i esencijalnog demokratskog operativca. Neko bi rekao vođu jedinice za specijalne operacije u Stejt departmentu – američki politički Legija.
Šole je rođen 1. juna 1971. godine u Ilinoisu. Odrastao je u komšiluku mog prijatelja sa studija, Kori Prajba, u malenom gradiću Linkoln (Nebraska). Potiče iz mormonske porodice i oženjen je sa advokaticom koja je specijalista za brakorazvodne parnice – Heder Hosteter (Heather Q. Hostetter), sa kojom ima dvoje dece. Inače, njih dvoje su izabrani u TOP 10 bračnih parova Vašingtona. Prema oceni Vašingtonskog magazina (The Washingtonian Magazine) neodoljivo podsećaju na bračni par Andervud (Underwood) iz američke serije Kuća karata (House of Cards).
Šoleov put akademski put počinje već po završetku srednje škole (Linkoln Southeast High School), 1989. godine, preselio u Itaku (Njujork), gde je diplomirao 1993. godine. Godinu dana ranije postao stipendista programa Hari Truman (Harry S. Truman Scholarship) za istaknute studente javnih politika, a njegov prvi zadatak u Stejt departmentu bio je kao pripravnik u osoblju za planiranje politike (1992. godine), čime se direktno preporučio timu istraživača zaduženih za pisanje biografije bivšeg američkog sekretara Džejmsa Bejkera (James Addison Baker III).
U suštini, ovaj posao će ga poprilično izbaciti van orbite običnih smrtnika, ali isto tako i svrstati među malobrojne ljude od poverenja za specifične poslove (A Task Force). Reizbor Klintona 1996. godine, otvara mu razne mogućnosti, pre svega zbog njegovog entuzijazma i spremnosti da svoj istraživački pristup podredi gorućim temama, kao na primer pripremi potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i analizom ratnih dešavanja na Balkanu. Zbor toga su njegove beleške imale klauzulu strogo poverljivo, sve do 2003. godine. U Dejtonu je prepoznao svoju šansu i tu je poentirao. Uvideo je značaj tog događaja za Klintona, kao američkog predsednika i to sada pokušava ponovo da realizuje sa Kosovom.
U svojoj knjizi ”The Unquiet American: Richard Holbrooke in the World” objavljenoj u saradnji sa Samantom Pauer (Samantha Jane Power) 2011. godine za mirovnu konferenciju u Rajt-Peterson bazi je istakao:
”Dejton je bio prekretnica za spoljnu politiku Klintonove administracije posebno i za ulogu Amerike u svetu uopšte…. Za manje od šest meseci tokom 1995. godine, SAD su preuzele kontrolu nad Transatlantskim savezom, gurnule NATO da upotrebi ogromnu vojnu silu, rizikovale Američki prestiž na hrabrom diplomatskom kockanju, i rasporedio hiljade američkih vojnika da pomognu u implementaciji sporazuma. To što je administracija uspešno izlagala takve rizike dalo joj je samopouzdanje za dalje. Ovaj uspeh je takođe ojačao logiku osnovnog strateškog cilja administracije u Evropi – da pomogne u stvaranju kontinenta „celokupnog i slobodnog“ revitalizacijom i proširenjem institucija kao što je NATO. Nakon Dejtona, izgleda da je Klintonova više samouverenija spoljnopolitička predsednica”.
Sa Kosovskim problemom se upoznaje već krajem 1997. godine, kada postaje personalni asistent Ričardu Holbruku (Richard Holebrook), odnosno pisac njegovih govora. U isto vreme asistira i Strobu Talbotu (Nelson Strobridge Talbott III), zameniku američkog državnog sekretara, koji je u to vreme fokusiran na odnose sa Rusijom. Inače, malo je poznato da je Talbot preveo Hruščovljeve memoare na engleski jezik zbog čega je višestruko nagrađivan.
Za Šolea su devedesete godine izuzetno značajne, da ne kažem presudne, jer u toj atmosferi formira svoju političku i diplomatsku ličnost.
Uticaj Vorena Kristofera (Warren Minor Christopher) u tandemu sa Klintonovom ”svetom trojkom” (Olbrajt – Holbruk – Hil) na Šolea zadržao se do današnjih dana. Od 1995. do 1999. studirao je na doktorskim studijama političkih nauka na Univerzitetu Kolumbija, ali je napustio pre nego što je završio. Svakako bi bilo važno spomenuti da je svoje pravne veštine izgradio radeći kao pomoćnik za zakonodavstvo bivšeg senatora Džona Edvardsa (John Edwards) od 2002. do 2005. godine.
Prema podacima dostupnim u arhivi Senata, to vreme je iskoristio za ukupno četiri putovanja (Belgija, Egipat, Izrael i Tajvan) na šta je ukupno potrošeno ukupno 14.330 američkih dolara, koji su pokriveni iz budžeta NATO, dok su dnevnice za sama putovanja koštala preko 120.000 američkih dolara. Pre nego što se pridružio Pentagonu, Šole je radio u Beloj kući kao specijalni pomoćnik predsednika i viši direktor za strateško planiranje u osoblju Saveta za nacionalnu bezbednost. Od 2009. do 2011. bio je glavni zamenik direktora osoblja za planiranje politike državnog sekretara Hilari Klinton. Od novembra 2008. do januara 2009. bio je član predsedničkog prelaznog tima Obama-Bajden.
Ulaskom Džozefa Bajdena (Joseph Biden) u Ovalni kabinet Bele kuće politika se Sjedinjenih Američkih Država, vreme će pokazati, u potpunosti menja prema Balkanu.
Tri republikanske administracije, prošarane Obaminim površnim demokratizmom, napravile su dubok jaz između Klintonove prve postave i sadašnjih igrača. Bajdenova procena je bila da se pojedini penzioneri vrate u igru, a pošto su u međuvremenu neki i pazarili, vreme je za nove snage. Derek Šole je nedvosmisleno njihov predvodnik, barem kada govorimo o demokratskoj administraciji.
Šta više, nemački analitički magazin ”Politiko” iz Arlingtona (Virdžinija) je istakao volšebne sposobnosti mladog Counselora i njegov opijajući uticaj na Blinkena (Antony Blinken), a njegove veze koje je gradio od 2000. do 2021. godine, asistirajući i radeći u raznim fondovima (Center for a New American Security, Brookings Institution, Center for Strategic and International Studies, American Academy in Berlin, The German Marshall Fund of the United States) nesumnjivo mu danas otvaraju vrata širom sveta, čime definitivno postaje jedan od najuticajnijih američkih političara i diplomata, ostavljajući svoje mentore u dalekoj seni iza njegove napredujuće mreže kontakata i saradnika.
Ovaj strastveni ljubitelj francuskog vina i belgijskog piva je prethodnih dana ostavio brojne utiske, ali i poruke u susretima sa regionalnim liderima. Interesantan je put od Skoplja, preko Prištine, završno sa Beogradom.
Jedno je jasno. Evropa će svoju ulogu u ”kosovskoj igri” nastaviti da obavlja, ali isključivo na osnovu konsultacija sa Vašingtonom.
Svi neuspešni pokušaji Analene Berbok (Annalena Charlotte Alma Baerbock), prethodnih dana, da se pošalju neke polupreteće i seriozne poruke predsedniku Vučiću padaju u vodu. Zelena priča je završena sa padom popularnosti Grete Tunberg (Greta Thunberg). Pokazalo se i to kao čudo od tri dana. Sa druge strane, srpska vlada bi trebala da bude konkretna sa novim-starim američkim partnerima. Oni su došli da reše situaciju, ali i da slušaju, dok sa Berlinom kada govorite, deluje kao da razgovarate sa zidom, doduše Berlinci i Nemci ipak najbolje znaju šta je ZID!
Autor: Aleksandar M. Gajić, doktorand istorije
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Aleksandra M. Gajića možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
