Dva tragična događaja koja su se desila najpre u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar a potom i u Mladenovcu u kojima je 18 osoba izgubilo živote, od kojih su pretežno deca, pogodila su celu Srbiju.
Dok smo svi u šoku postavljali pitanje kako se ovo desilo, pojedine grupacije u Srbiji počele su ovu tragediju koristiti za politički obračun. Postepeno u određenim medijima počinju da dominiraju tumačenja koja prebacuju odgovornost sa individualnog krivca najpre na celu zajednicu, a potom i na širi državno-politički nivo. U noći kada su građani izašli da upale sveće za tragično nastradale, pojedinci su to iskoristili da održe političke govore, ne mareći ni za postradalu decu, ni za njihove porodice, ni za okupljene građane.
Ubrzo nakon toga, dok su još trajali dani žalosti zakazani su protesti koji se i dalje održavaju. U jeku cele te atmosfere pokrenuta je do sada nezapamćena kampanja protiv Srpske Pravoslavne Crkve u kojoj prednjače isti oni koji organizuju proteste. Tako su se protesti od „borbe za decu“ transformisali u borbu protiv SPC.
Pitanje koje se nameće, da li je sve ovo slučajno?
Ako uzmemo da posmatramo obrazac po kojem se sve odvija, možemo da zaključimo da neko nastoji da iskreira obojenu revoluciju. Nema sumnje da u ovom trenutku imamo koordinisane napade kako na Crkvu, tako i na državu. Isti ljudi koji organizuju proteste, uz medijsku logistiku tzv. nezavisnih, odnosno prozapadnih medija učestvuju u besomučnim napadima na SPC i njenog patrijarha.
Šablon po kom se deluje sličan je onome što smo gledali u vreme „Arapskog proleća.“ Tada se iskoristila tragedija koja se dogodila na pijaci u Tunisu, gde se prodavac Muhamed Buaziz polio benzinom i zapalio. Snimak tog nesretnog događaja počeo je da se širi internetom, nakon čega su pokrenute revolucije širom Bliskog istoka.
Upravo takvi događaji koji uznemire javnost služe kao okidač za kreiranje obojene revolucije.
Igranje na kartu emocija i opšte borbe protiv nepravde je metod kojim se pridobijaju široke narodne mase. Najpre se krene od jedne pojedinačne teme, da bi potom priča postala uopštena. To vidimo i danas u Srbiji. Preko noći se od brige za decu, uz korišćenje emotivnog naboja društva usled tragedija koje su potresle sve građane, došlo do drugih opštih tema koje nemaju nikakve veze sa ova dva događaja. Na taj način se uz postepenu radikalizaciju nastoji napraviti opšte nezadovoljstvo.
Danas kada pogledamo atmosferu na njihovim protestima, te medijima na kojima gostuju organizatori i učesnici tih protesta, moglo bi se pomisliti da se nikakva tragedija nije dogodila. Više niko od njih ne priča o deci. Iznose se politički zahtevi u kojima se traže smene pojednih ministara, kao i samog predsednika države, traži se smena rukovodstva Radio televizije Srbije i REM-a, a pojedini anarho-liberali su otišli toliko daleko da traže hapšenje patrijarha Porfirija zbog toga što je kritikovao radikalne feminstkinje koje nameću „rodno-osetljivi“ jezik.
U pravcu radikalizacije idu i izjave kojima se vrši direktan poziv na nasilnu promenu ustavnog poretka.
Aleksandar Jovanović Ćuta, predsednik pokreta „Ekološki ustanak“ i narodni poslanik više puta je pozivao na blokadu Skupštine i nasilno rušenje vlasti ukoliko pojedini ministri ne podnesu ostavke. Još ekstremniji bio je univerzitetski profesor Jovo Bakić koji u revolucionarnom zanosu u Utisku nedelje pretio neistomišljnicima da će ih juriti po ulicama i bacati u Savu i Dunav. Pritom, kao profesor sociologije itekako je svestan činjenice da su Srbe jedino u Savu i Dunav bacale ustaše i Hortijevci.
Dok je on to u maniru najekstremnijih boljševika opisivao, voditetka Olja Bećković i drugi gost takođe univerzitetski profesor Bojan Pajtić su se grohotom smejali. Na to se Pajtić nadovezao kako se po osvajanju vlasti mora sprovesti lustracija. Pajtić je takođe naveo i nekoliko medija kojima je potrebno oduzeti imovinu i dati je onim medijima koji su podržali proteste. U principu, cela emisija se svela na to kako i koji od staljinističkih metoda treba primeniti prilikom obračuna sa političkim protivnicima. Ovakvi njihovi nastupi nisu ishitreni , već su dobro osmišljeni i imaju za cilj da se u trenutku pojačanog emotivnog naboja koji postoji u društvu stvori revolucionarna atmosfera.
Da se radi o pokušaju obojene revolucije vidimo i po tome kako zapadni mediji izveštavaju o trenutnim događajima.
Većina tih medija je podržala proteste, navodeći da je desetine hiljada ljudi ustalo protiv „autokratske i populističke vlasti“. Sve je počelo od naručenog članka „Njujork tajmsa“ koji je predsednika države optužio za kriminal. Dakle reč je o dobro poznatoj retorici u kojoj se vrh države najpre kriminalizuje, a potom se za vlast piše da je autokratska, nedemokratska, populistilka i slično. Taj medijski narativ prati svaku obojenu revoluciju.
Ostaje da se vidi u narednom periodu u kojoj meri je naše društvo politički zrelo i da li smo nešto naučili iz prošlosti.
Svaki Srbin koji sebe smatra rodoljubom a ode na proteste koji organizuju najgori anarho-liberali je korisni idiot koji radi na rušenju sopstvene države. Ujedno, 25. i 26. maja imamo priliku da svima koji rade na destabilizaciji države pošaljemo poruku. Najpre odlaskom na Spasovdansku litiju gde ćemo stati u odbranu Crkve, a narednog dana i na miting na kojem će se braniti država.
Autor: Aleksa Tojčić
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Alekse Tojčića možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
