U Republici Srpskoj veruju da se preglasavanjem srpskih i hrvatskih sudija donose odluke političke prirode u korist jednog naroda i da je Ustavni sud preuzeo ulogu međunarodnog protektora, tako što umesto tumačenja Ustava, pokušava da nameće rešenja.
Pre neki dan je u taj sud, kao jedan od troje stranih sudija, imenovan albanski sudija Ledi Bijanku, što nije prošlo bez komentara u Banjaluci. Milorad Dodik se pita zašto je morao biti imenovan sudija iz zemlje sa kojom Srbi imaju konflikt već stotinu godina, uz enormno nepoverenje i kod jednih i kod drugih. Dodik kaže da raspolaže informacijama da je imenovanje Bijankua u Evropskom sudu za ljudska prava izlobirao Bošnjak, blizak prijatelj albanskog sudije, zbog čega RS sumnja u njegovu objektivnost.
Dodik strahuje da će za 10 godina Ustavni sud „sve problematizovati, kao što je do sada problematizovao”. Zvaničnici iz Sarajeva su najave iz RS o vraćanju na izvorni Dejton ranije opisali kao „opasan put u pogrešnom smeru”, koji „patriote BiH neće dozvoliti”, navodeći kako bi koraci Banjaluke mogli biti „poziv na rat”.
Delegat u Veću naroda RS Ognjen Tadić rekao je kako su ustavopisci znali da je u interesu prirodnih prava ljudi da entiteti imaju imovinu i upravljaju njome, jer je ona samo tako efikasno iskoristiva. U slučaju da ta prava ima BiH, Tadić navodi da bi stalnim sukobima unutar sistema bilo ugroženo prirodno pravo ljudi da uživaju resurse na kojima i pored kojih žive.
„Da su pisci dejtonskog Ustava hteli da BiH ima svojinu koju sada Ustavni sud želi da joj dodeli, oni bi to stavili u Ustav”, kaže Tadić.
On je za magazin Faktor ocenio da je Ustavni sud preteća „Ahilova peta” Dejtonskog sporazuma, a to znači „ugrožavanje mira kao osnovne vrednosti i političke stabilnosti garantovane ovim sporazumom”.
Koliko je Nemačka danas posvećena Izraelu pročitajte ovde.
Preuzmite android aplikaciju.
