Istovremenu proizvodnju povrća i ribe, pa tako i egistenciju omogućila je akvaponik proizvodnja povrća šestočlanoj porodici iz Stapara, a ovaj sistem funkcioniše tako što riba đubri vodu, a voda hrani biljku. Radini su pioniri ovakve proizvodnje u našoj zemlji, pa ističu da je proizvodnja ovog tipa budućnost ukoliko se uzmu u u obzir sve računice oko tradicionalne plasteničke proizvodnje.
Srdjan i Vesna Radin iz Stapara napustili su stalne poslove i okrenuli se povrtarskoj proizvodnji u sistemu vodene bašte. Na ovaj način sa 200 kvadrata plastenika proizvedu preko četiri tone paradajza u sezoni i tonu šarana. Robu prodaju sa kućnog praga, u Novom Sadu i Beogradu.
“U opticaju je oko deset kubika vode svakog dana, a ispari oko 300 litara, pa to dolijemo. Oko pet procenata je ono što se izgubi u transplantaciji vode i što biljka usvoji,” priča Srđan Radin, akvaponik farmer.
“Meni je prvenstveno bilo da budem u kući sa decom, da budem tu za njih dok idu u školu i da se bavimo ovim našim poslom od sadnje do berbe, ali uz to ima okidavanje zaperaka, oprašivanje i povezivanje paradajza i pakovanje proizvoda”, objašnjava Vesna Radin, akvaponik farmerka.
Povrtarski sistem proizvodnje u vodenoj bašti je potpuno zatvoren ekološki proces. Radini kažu da ne koriste mineralna đubriva i da ne zavise od cena naftnih derivata.
U poslu oko plastenika učestvuje cela porodica.
Akvaponija je ekonomski isplativa, jer sa minimalnim ulaganjima, šestočlana porodica iz Stapara je obezbedila egistenciju. Radini poručuju, kada bi mladi videli budućnost na selu, shvatili bi koliko ovakav život može biti lep.
Besplatan prevoz seoskog stanovništva za 480 sela širom Srbije
Preuzmite android aplikaciju.
