Уколико имате осећај да треба нешто да урадите јер вам делује исправно и добро за вас, послушајте тај тихи унутрашњи глас. Али, ако се при самој помисли на неку одлуку јавља страх, нелагода или стезање у стомаку, можда је управо то знак да од те намере треба одустати. Шта је интуиција?
Страх, акумулурани стрес или интуиција: Између колективне анксиозности и атака информација
У времену у којем живимо испуњеном неизвесношћу, бригом и сталним лошим вестима, готово је немогуће немати одређене слутње или црне мисли било да се односе на нас саме, наше ближње или свет у целини. Граница између интуиције и страха тада постаје веома танана. Да ли нам се заиста нешто важно „јавља“, или је реч о последици хроничног стреса којем смо изложени?
Савремена психологија све чешће говори о феномену колективне анксиозности. Интензивни снови, слике катастрофа и осећај да ће се нешто лоше догодити често су несвесна реакција мозга на дуготрајну изложеност претњама и неизвесности. Мозак тада покушава да обради огромну количину информација које примамо кроз вести, разговоре, филмове и друштвене мреже и пројектује их у снове и снажне унутрашње доживљаје.
Шта каже наука: Да ли је интуиција мит или чињеница?
Занимљиво је да неуролошка истраживања показују да интуиција није мистична појава, већ брз, аутоматски процес обраде информација. Делови мозга попут амигдале и инсуле реагују на сигнале из околине и тела и пре него што свесни ум стигне да их рационално анализира. Другим речима, интуиција је често „брза процена“ заснована на претходним искуствима, чак и када их нисмо свесни.
Зато се дешава да људи имају снажан осећај у вези са неком особом или ситуацијом већ при првом сусрету. Тај први утисак понекад се касније покаже као тачан, јер јемозак у делићу секунде повезао микро-сигнале: тон гласа, говор тела, изразе лица или сличности са ранијим искуствима.
У чему је кључ?
Снови и „визије“ често функционишу по сличном принципу. Оно што смо успут видели или чули може да се персонализује и добије емотивну тежину. Ум тада ствара снажне слике које нам делују као упозорење или предосећај, иако су заправо комбинација спољашњих информација и унутрашњих страхова.
Кључ је у томе да научимо да разликујемо интуицију од панике. Интуиција је обично тиха, јасна и не драматична.
Она не изазива хаос у мислима, већ осећај „знам, али не знам зашто“. Страх, с друге стране, долази бучно кроз катастрофичне сценарије, опсесивне мисли и телесну напетост.
Добар начин да направите разлику јесте да обратите пажњу на први, најкраћи доживљај који се јави. Тај иницијални осећај често је најближи интуицији. Све што долази после: разрађени “филмови” у глави, најгори могући исходи и непрестано преиспитивање најчешће је производ маште и анксиозности.
Зашто је важно водити “Дневник интуиције”?
Записивање таквих осећаја и каснијих исхода може вам помоћи да временом препознате када вас је интуиција заиста добро усмерила. Наука потврђује да људи који развију способност да слушају своје тело и унутрашње сигнале доносе мирније и често боље одлуке.
Зато, верујте себи, али са мером. Ако вас нешто смирује и делује исправно, то је често добар пут. Ако вас парализује страх, застаните. Понекад је управо одустајање најинтелигентнија одлука коју можемо да донесемо.
Преузмите андроид апликацију.
