Plivanje je omiljena letnja aktivnost, bilo na bazenu, u reci ili na moru. Osim što se opuštamo i zabavljamo, činimo i mnogo dobrih stvari za sopstveno telo.
Voda je osamsto puta gušća od vazduha, pa kao takva deluje drugačije na celo naše telo. U nastavku predstavljamo kako plivanje utiče na ceo naš organizam.
Koža
Jedna od najvećih spoljašnjih promena koju možemo videti golim okom i posle nedelju-dve plivanja je da naša koža izgleda zategnutije i glatkije, bez obzira na godine i prethodno stanje kože.
To se dešava zato što redovno plivanje širi krvne sudove, što utiče na cirkulaciju. Kada se krećemo, telo proizvodi toplotu koja se oslobađa na koži, što možemo primetiti tako što postajemo crveniji. Ali kada se telo ponovo ohladi, vidljive su brojne druge prednosti, od kojih je glatka koža svakako najistaknutija. Osim toga, ako tokom kupanja u moru uključimo i komponentu morske soli, koristi za kožu se višestruko povećavaju. Na primer, morska voda će smanjiti probleme sa bubuljicama i uticati na smanjenje viška masnoće koju proizvodi naša koža.
Mišići
Tokom plivanja aktiviraju se mišići celog tela, a kako je već pomenuti otpor vode jači nego pri aktivnostima na vazduhu, to će im pomoći da se jače formiraju. Drugim rečima, plivanje je jedna od aktivnosti koja će najbrže stimulisati mišićnu aktivnost, a kada su oni aktivniji, kao rezultat toga, telo će sagorevati više kalorija i trošiti više nagomilanih masnih naslaga. U stvari, radi se o treningu sa sopstvenim telom sa otporom snage. Ali nakon što zaplivate prvi put u sezoni, sasvim je moguće da ćete doživeti upalu mišića, nakon čega će za njihov potpuni oporavak biti potrebno 24 do 48 sati. Ako želite da sprečite bol, radite kratke vežbe istezanja na suvom, tek toliko da stimulišete rad mišića pre ulaska u hladnu vodu.
Pluća
Odlazak na more i kupanje često se prepisuju osobama koje pate od respiratornih bolesti poput astme. I to nije bez razloga. Naime, tokom plivanja, ritam našeg daha će se promeniti, omogućavajući plućima da unesu više kiseonika. Plivanje ne samo da oblikuje naše telo, već čini i čuda za naše organe. Vremenom, plivanje može povećati zapreminu naših pluća, odnosno maksimalnu količinu kiseonika koju možemo da unesemo. Na primer, prosečna žena od 35 godina, koja se ne bavi posebnim vežbama i ne puši cigarete, unosi između 31 i 34 ml/kg/min kiseonika, a redovnim plivanjem se povećava na 30 do 44 ml. /kg/min i znatno više kod sportista. Ovo će učiniti pluća efikasnijim.
Srce
Posle dva minuta plivanja, telo prelazi u aerobni režim disanja, zbog čega se broj otkucaja srca povećava. Srce radi na cirkulaciji krvi bogate kiseonikom, a broj otkucaja srca se povećava kako bi efikasno preusmerio kiseonik u mišiće. Kao rezultat toga, prethodno pomenuti mišići dobijaju više kiseonika, što je još jedan dokaz da plivanje utiče na celo telo. Ako želite da pratite svoje plivačke performanse, puls može biti važan podatak, a to možete učiniti vrlo lako pomoću jedne od aplikacija na (vodootpornim) pametnim satovima.
Mozak
Kako se tokom plivanja udiše više kiseonika, on i krv koja kruži našim venama i stiže do mozga, pomažu nam da budemo budniji, spremniji i fokusiraniji. Plivanje takođe oslobađa endorfine, hormone odgovorne za taj dobar osećaj u našem telu. Sve ovo je potkrepljeno istraživanjem. dr. Čak Hilman sa Univerziteta Ilinois napravio je skeniranje mozga pre i posle lagane šetnje i veruje da se ista stvar dešava tokom plivanja. Na snimcima se vidi da se tada aktiviraju delovi mozga koji su u stanju „mirovanja” dok je i naše telo u mirovanju.
Sve navedeno je više nego dovoljan razlog da se ovog leta što više kupamo, bilo u bazenu pored reke ili u moru. Naravno, uvek imajte na umu sopstvenu bezbednost.
Tri lagane vežbe u vodi za koje vam je potrebno samo pet minuta dnevno
Preuzmite android aplikaciju.
