Кромпир може трајати недељама, али неправилно складиштење убрзава његово кварење. Зелени, проклијали или меки кромпир може представљати здравствени ризик и треба га одмах бацити.
Kромпир је једна од најчешће коришћених намирница у домаћинствима, али његов рок трајања зависи од врсте и начина складиштења. Млади и зрели кромпири се најчешће налазе у продаји, а сваки има различит рок трајања.
Млади кромпир се бере раније, обично крајем пролећа или почетком лета, и одмах се ставља у промет, без процеса сушења који омогућава дуже складиштење. Стога, може трајати између три и пет недеља.
С друге стране, зрели кромпир се бере тек након што биљка потпуно увене, када му кора постане дебља и чвршћа. Процес сушења помаже у задржавању влаге, тако да зрели кромпир, уз правилно складиштење, може трајати и до два месеца.
Без обзира на врсту, кромпир се најбоље чува на хладном, тамном и добро проветреном месту, као што је подрум, остава или кухињски ормар. Треба га држати даље од директне сунчеве светлости и извора топлоте, као што су рерне или вентилациони отвори, јер ови услови убрзавају зеленење, клијање и кварење.
Један од првих знакова да је кромпир покварен је промена његове текстуре. Уместо да буде чврст и гладак, постаје мекан, наборан и смежуран. Ако је кашаст на додир, има дубоке наборе или је видљиво оштећен или нагњечен, препоручује се да га не користите.
Клијање такође указује на то да кромпир више није у најбољем стању. Мање клице се могу уклонити, али прекомерно клијање често резултира горким укусом и смањењем квалитета. Непријатан мирис, присуство влаге или видљива буђ су додатни знаци да кромпир треба бацити.
Посебну пажњу треба обратити ако кромпир позелени. Зелени делови могу садржати једињења која могу изазвати гастроинтестиналне тегобе, због чега се препоручује бацање таквог кромпира или уклањање што већег дела погођеног подручја. Свеж кромпир треба да буде чврст, да има неутралан мирис и да не буде видљивих оштећења или промене боје.
Преузмите андроид апликацију.
