Вежбање у четрдесетим и педесетим годинама живота има много снажнији утицај на мозак него што већина нас претпоставља. Најновија студија, која је трајала чак четири деценије и испитала је хиљаде одраслих особа, показала је да људи који остану физички активни у средњем и позном животном добу имају до 45 процената нижи ризик од деменције.
Истраживачи су користили индекс физичке активности заснован на самопроцени, бележећи колико су времена учесници проводили у лаганој, умереној или интензивној активности. Није утврђено да постоји „најбоља“ јачина тренинга, али се показало да било каква редовна активност у четрдесетим и педесетим годинама чува мозак у старости.
То може да значи да сваког дана изабереш степенице уместо лифта, направиш кратку шетњу у паузи за ручак или урадиш неколико серија вежби код куће. Мале, редовне навике, праве велику разлику како ћемо дочекати старост.
Шта је студија открила?
Научници су пратили 5.354 одрасле особе током до 40 година, пратећи њихове животне навике кроз три фазе живота:
рани одрасли период (26–44 године)
средње животно доба (45–64 године)
старије доба (65–88 година)
Током праћења, 567 учесника развило је деменцију. То је истраживачима омогућило да боље разумеју у ком периоду живота физичка активност највише утиче на здравље мозга.
Најјасније користи примећене су управо у средњем и позном добу. Људи који су били најактивнији у средњим годинама имали су 41 проценат нижи ризик од деменције, а они који су задржали активан стил живота и у старости чак 45 процената нижи ризик. Порука је јасна: кретање у четрдесетим, педесетим и касније заиста чува памћење и успорава когнитивно пропадање.
Насупрот томе, вежбање у двадесетим и раним тридесетим годинама у овој студији није показало јасан утицај на ризик од појаве деменције. Али то не значи да рано усвајање активног начина живота није драгоцено. Напротив, оно јача срце, побољшава расположење и даје енергију — само се чини да највећу заштиту мозга ипак доноси активност у средњем и позном добу.
Које вежбе највише помажу?
Добра вест је да не мораш да будеш редован посетилац теретане да би твоје тело и мозак профитирали. Свака активност која ти мало убрза пулс и покрене мишиће доприноси здрављу мозга. Најважније је да то радиш редовно.
То могу бити:
брзо ходање
вожња бицикла
лагани тренинг код куће
кућни послови који те држе у покрету
вежбе снаге са теговима или еластичним тракама
Понекад мислимо да је брига о мозгу ствар генетике или среће. А онда наука покаже да је довољно да направимо први корак. Дословно. Сваки минут кретања данас је поклон који остављамо себи за сутра.
Преузмите андроид апликацију.
