Министар пољопривреде Драган Гламочић изјавио је да ће граница присуства афлатоксина морати да се смањи са 0,05 микрограма по килограму.
На последњем заседању Одбору за пољопривреду, шумарство и водопривреду он је рекао да се пољопривредни производи не могу извозити у Европу ако га сточна храна садржи и да се та гљивица, која га производи, може сузбити запрашивањем из дронова.
Овај проблем већ дуго је присутан, а с њим се, како објашњавају стручњаци, боре и друге државе у региону.
У западноевропске земље, посебно из држава региона, а то подразумева Хрватску, Босну, Србију, Румунију, Бугарску и Мађарску, већ дуго не може да се извози кукуруз без доказа о тестирању на садржај афлатоксина.
– То је постала стандардна процедура за све ове државе – изјавио је недавно др Горан Бекавац из Института за ратарство и повртарство у Новом Саду.
Говорећи о актуелној сетви кукуруза, оптималним роковима и стању на домаћим њивама као и планираним засадима те културе у овој сезони, он је потврдио да је афлатоксин „једноставно присутан” јер је наш регион такав да је све топлији и сувљи, а све то одговара гљиви аспергилус чији је продукт афлатоксин.
– Нажалост, ми ћемо са тиме морати да се носимо. Морамо врло прецизно да бирамо сортимент, хибриде које сејемо, радимо безбројне анализе, јер је просто тако како јесте – каже он.
Бекавац напомиње да ситуација у прошлој години није била сјајна, зато што смо имали управо такву топлу и суву годину која погодује аспергилусу.
Због тога су сви извозни аранжмани били под озбиљном лупом у смислу здравствене безбедности таквог зрна. Афлатоксин је, каже, јако опасан и једна од вероватно најопаснијих канцерогених материја која се може наћи у природи. Тако да није без разлога што се раде строге анализе, посебно на афлатоксин Б1 који је најштетнији за здравље.
И Ферари иде на струју, представљени нови хибриди, почетна цена 400.000 евра
Преузмите андроид апликацију.
