О зидању Петроварадинске тврђаве постоје многе легенде и предања која нас радо врате неколико векова уназад док фотографија још није оживела као врста уметности.
Заправо, историја овог утврђења досеже до тако далеке прошлости у којој се нису ни назирале могућности које ће нам касније донети нова технологија.
И док је Петроварадинска тврђава све јаче пуштала своје корене новосадским тлом, у свету се развијала нова врста уметности која је омогућила да се данас и на крају света можемо похвалити са овим великим историјским здањем на обали Дунава.
Француз Жозеф Нипс направио је прву фотографију 1826. године, а њено израђивање трајало је чак осам сати. То нам данас, када се цео процес одигра у свега неколико секунди изгледа смешно.
Први фотоапарат, којим је настала Жозефова фотографија, касније је почео масовно да се производи, али његов изглед и габарити никако се не уклапају у слику коју стварамо у глави када данас причамо о фотоапаратима. Радило се о великој справи тешкој око педесетак килограма.
Први “џепни“ фотоапарати појавили су се 1903. године, а пола века касније је у Америци настао и први полароид, тј. фотоапарат који избаци израђену фотографију само неколико минута након њеног настанка.
Утркивањем водећих компанија у томе ко ће направити бољи, бржи и ефикаснији фотоапарат, дошли смо до садашњег времена у коме свако од нас на свом телефону има озбиљне камере са најразноврснијим опцијама, за које су раније знали само врхунски фотографи.
Ипак, неко, попут Драгана Куруцића, врхунског новосадског фотографа, каже да прави фотограф са телефоном може само да направи скицу фотографије, коју ће тек касније реализовати уз праву опрему.
Драган је један од оних, изворних, Новосађана који je цео свој живот провео лутајући и истаживајући све кутке овога града, те нам дочаравајући својим “фотографским оком“ све оно добро, али и лоше, што можда не бисмо приметили ужурбано шетајући улицама.
Његов успех није уоквирен само границама Новог Сада. Његови радови и дела пропутовала су целу планету уздуж и попреко, међутим, фотограф каже да својим делима може достићи врх света, али не оставља своју малену енклаву из које црпи инспирацију већ тридесет година.
Суживот уметника и његовог атељеа прича је за себе…
Катакомбе: Неосвојиви лавиринт који крије мноштво тајни (ВИДЕО)
Како фотографисање није обичан посао од 9 до 17 часова, ни атеље није обично радно место на које човек дође да одради своју смену, те се покупи и крене кући након што је завршио започето.
Шетајући кривудавим путевима који воде до виших нивоа Петроварадинске тврђаве, те свих тајни које њене зидине вековима скривају, наишли смо на добро познати атеље Куруцић.
При самом уласку на врата атељеа дочекао нас је Жак. Краткодлаки јазавичар, иначе највернији Драганов пријатељ који га прати у стопу.
Жак обожава да проводи своје време у атељеу, готово једнако колико и сам фотограф.
Међутим, нисмо сигурни да то има везе са предивно уклопљеним спојем традиције, топлине и уметности који овде владају, већ са самом чињеницом да и његов газда већински део свог дана поклања управо овом простору.
Како и сам фотограф каже, сваки делић у његовом атељеу има душу.
Толико ситних детаља тако је пажљиво уклопљено у једну целину да нам се чини да би ,чак и, недостатак неке најмање ситнице са зидова ове уметничке оазе утицао на промену целокупног доживљаја атељеа.
Оно што овом простору свакако даје душу јесу и Драганове аутентичне приче о фотографији, али и животу у Петроварадину који се кроз деценије мењао, а који је фотограф помно посматрао и бележио.
Из атељеа Куруцић никада нећете отићи жедни и гладни, ни уметности а ни хране…
У неколико габаритних просторија смештени су векови српске уметности и историје, а врата овог несвакидашњег амбијента отворена су свима који би да проведу занимљиво поподне откривајући Нови Сад из неког, сасвим новог, другачијег угла.
Ми смо претходне недеље посетили атеље Куруцић, те покушали да вам пренесемо делић атмосфере кроз један интересантан и сажет видео.
Иако су фотоапарат и камера део уметности која најбоље интерпретира стварност, уколико сте Новосађанин, или се макар на кратко налазите у нашем граду, стварно би било штета да не одвојите део свог времена и нахраните душу овим простором и причама које иду уз њега.
Уживајте…
Преузмите андроид апликацију.
