Почетна > Нови Сад

Нови Сад Србија

Цвет “Наталијина рамонда“ – Алегорија васкрснућа

Када је Република Србија, 2012. године, почела да обележава 11. новембар као државни празник, уз радост празновања поводом Дана примирја у Првом светском рату, донешена је и уредба о специфичном амблему који ће се у недељи уочи Дана примирја симболично носити на реверу.
Фото: WikimediaCommons/Isidre blanc

На поменутом амблему налази се, до недавно свима непознат, љубичасти цвет. То је “Наталијина рамонда“, односно, цвет – феникс.

Постоји ли прикладнији симбол за велико страдање Срба у Првом светском рату, до биљке коју и када не заливате и када се потпуно осуши, неколико капљица воде може вратити у живот и пробудити јој сву ону уснулу лепоту.

Овај цвет, готово као и српски народ, у стању је да преживи у невероватно тешким условима живота.

Иако на први поглед изгледа веома лепо и нежно, унутар ње крије се огромна покретачка снага, толико јака да успева да оживи из стања анабиозе.

Ради се о ендемској биљци, која припада породици Gesneriaceae и расте на потпуно неприступачним местима, у стенама, клисурама и просторима на које зраци сунца тешко могу да допру.
Фото: PrtSc/TelevizijaŠabac/YouTube

Због своје могућности да опстане у прилично тешким условима расте на подручју Централног Балкана, у Србији и северној Грчкој, те се сматра да је сведочила преломним биткама на крају Првог светског рата.

Интересантно је да “Наталијина рамонда“ спада у фосилне врсте цвећа које је преживело чак и ледено доба како би своје станиште на крају нашло у ушушканим деловима Балкана.

За откриће овог необичног цвета заслужан је Јосиф Панчић када је 1874. године у јужној Србији открио врсту ове биљке и назвао је “Рамонда сербика“, док је касније Сава Петровић у служби краљице Наталије на двору краља Милана открио људима још једну врсту и именовао је по самој краљици – “Наталијина рамонда“.

Srećan praznik! Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Ова чудесна биљка, иако поседује способност васкрснућа, ипак не спада у лековите биљке, те осим њене симболичне вредности не поседује друга својства.

Спада у угрожене и ретке врсте због чега је морамо чувати. У потрази за потврдом националног идентитета, онога шта су наши преци представљали и шта ми представљамо данас, чини се да не постоји аутентичнија метафора од овог цвета.

Има ли бољег симбола за српски народ у току Првог светског рата од “Наталијине рамонде“?

 

Преузмите андроид апликацију.