Градски превоз у Новом Саду обележили су и шине и точкови. Шинама су се трамваји превозили некада, односно њихова употреба везује се за сада, већ деценијама минулу историју, док је аутобус средство које на новосадским улицама живи већ годинама.
Управо та активна живост градског превоза позната је бројним Новосађанима, али не и када и како је одлучено да се на овакав вид градске вожње пређе.
Аутобуси – на новосадаским улицама од друге половине 20. века
Аутобуси су почели да саобраћају Новим Садом као службени градски превоз путника 1958. године. Пре тога су пуних 47 година саобраћали електрични трамваји. Први трамвај се провозао градом 30. септембра 1911. године, а већ након непуног пола века су се изгубили са новосадских улица. Иако су трамваји имали прекиде у саобраћају у Новом Саду, неки разлози утицали су да се непоратно изгубе са мапе градског превоза.
Аутобуси су постали нови вид свакодневног саобраћања на новосадским улицама, а представљали су модернизацију претходно основаног Градског саобраћајног предузећа.
Градско саобраћајно предузеће (ГСП) у Новом Саду основано је 1946. године, нешто више од деценију пре него што ће се угасити трамвајско деловање у граду.
Разлог за прелазак са трамвајских шина на градске аутобуске линије
Разлози за прелазак са трамваја на аутобусе у градском саобраћајном превозу тумачи се са више аспеката. Први од њих јесте велико улагање у трамваје које је настало као последице бомбардовања трамвајских новосадских погона у Другом светском рату и њихово поновно успостављање рада на улицама.
Као још један од разлога наводи се и модернији и бржи вид саобраћајног превоза, односно аутобуса, који је за послератно доба био такође један од симбола наступајућег новог времена.
Према информацијама које је званично писало Јавно градско саобраћајно предузеће „Нови Сад“ и пре рата је било проблема са задовољавањем потреба превоза грађана трамвајима, иако су они остваривали посећеност и профит. Тај проблем огледао се у немогућности да се превезу сви путници у граду, односно са различитих крајева, где се аутобус испоставио као много јефтиније и брже улагње које не захтева изградњу и доградњу додатне саобраћајне мреже, односно трамвајске мреже.
Одлука да се у потпуности угаси трамвајски вид саобраћања десио се 1958. године, а само девет година касније изграђена је, данас чувена, Међумесна аутобуска станица на адреси Булевар Јаше Томића 6.
Већ крајем 20. века, а посебно у последњој деценији, број становника у граду се доста повећао, с тога се повећала и потреба за градску вожњу. Постепено су се отварале и нове линије саобраћања, као и чешћи поласци и одласци градских аутобуса који се дигиталним путем знатно модернизовали и олакшали свакодневно сналажење у граду.
Преузмите андроид апликацију.