У Сремским Карловцима одиграла се историја која је обликовала начин на који се преговара и постижу споразуми. Замислите сцену из 1699. године, када су представници Отоманског царства и хришћанске алијансе, укључујући Аустрију, Венецију, Пољску и Русију, седели за округлим столом.
Овај догађај, забележен као потписивање Карловачког мира, био је изузетан не само по томе што је окончао дуготрајни рат између Турске и Аустрије, већ и због тога што је први пут формализовао употребу округлог стола као инструмента дипломатије и равноправности.
Иронично, преговори су били толико замршени да су се делегације спајале и улазиле у већницу (импровизовану бараку) истовремено, како нико не би био привилегован или запостављен. Овај историјски тренутак рођења округлог стола, који данас познајемо као симбол дипломатије, постао је камен темељац за разне мирне преговоре широм света.
Упркос изазовима преговарања, Карловацки мир је постигнут након 72 дана преговарања. Забележено је чак и да је млетачки посланик преминуо током ових тешких разговора, а његов гроб и данас стоји у дворишту капеле у Сремским Карловцима.
Што се тиче наслеђа мира, данас га видимо у Капели Госпе од Мира коју су подигли овдашњи католици 1817. године као симбол трајне жеље за миром. Кроз векове, људи различитих конфесија брину о овој капели, носећи са собом дух равноправности и жеље за мирним суживотом.
Сремски Карловци, град који је био поприште овог историјског догађаја, с поносом чува своје наслеђе као место где је реч имала више снаге од мача. Из године у годину, округли сто постаје подсетник на важност равноправног дијалога, а Капела Госпе од Мира сведочи о жељи за мирним суживотом која траје вековима.
Данашњи Сремски Карловци, носећи терет историје, сведоче о томе како је град постао не само архитектонски већ и духовни симбол равноправности и мира.
Goran Vasin: Ilija Garašanin, Jovan Ristić, Nikola Pašić – tri državnika, tri politike (prvi deo)
Преузмите андроид апликацију.
