Почетна > Блог
Блог Србија

Горан Васин: Илија Гарашанин, Јован Ристић, Никола Пашић – три државника, три политике (први део)

Када је Илија Гарашанин средином 1840их дефинисао српски национални програм Начертаније, није се могло предвидети да се улази у еру политике која ће читав век носити и уздизати српску идеју и државност.
Фото: Градске инфо

Гарашанин, Ристић и Пашић су укупно преко 80 година били кључни фактор српске реалности, како унутрашњој, тако и у спољној политици. Различитих карактера, менталитета, школовања, погледа на свет, метода политичке борбе, од времена Уставобранитеља (1842) до стварања југословенске државе (1918) ови српски државници су симболисали епоху успона српске државе и српске идеје у целости.

Генерације су пролазиле и биле мост између три велика државника.

У години када је рођен Илија Гарашанин, 1812. године, још увек је трајао Први српски устанак. Пашић је рођен 1845, годину дана после Начертанија, док је Ристић рођен у времену доношења и проглашења Хатишерифа (1831). Сваки на свој начин обележили су епоху коју су представљали. Сва тројица заједно читав век.

Илија Гарашанин систематичан, марљив, савестан чиновник владара које је представљао и чију је службу вршио. Више од две и по деценије водио је унутрашњу и спољну политику Кнежевине Србије. Догађаја је било на претек.

Револуција 1848-1849, Кримски рат, Тенкина завера, Светоандрејска скупштина, Канличка конференција, Балкански савез, питање градова.

Велике силе, нису водиле рачуна о српским жељама, па се стога сваки час вишегодишњих преговора, договора, изградње државе планирао дугорочно и пажљиво.

Гарашанин је био мајстор организације, дубоко свестан важности јачања државе и дугорочног погледа на Србе који живе под влашћу Османлија. Немцима и Мађарима није веровао, дубоко свестан реалности да сукоб Кнежевине Србије са Двојном Монархијом може довести до краја постојања државе.

Површне и злонамерне тврдње које ће много касније настати у погледу Начертаније нетачне су. Гарашанинова идеја било је ослобођење Срба који су живели под влашћу Порте, не велико-српска идеја да се покоре други народи. То је сасвим другачија прича.

Гарашанинова присебност после убиства кнеза Михаила 1868, донела је Србији преко потребну стабилност.

Његов сарадник и наследник у државним пословима Јован Ристић је преузимао одговорност и вештим маневрима довео себе на чело државне политике Кнежевине Србије, настављајући на постулатима Гарашанинове политике ослобођења, и јачања српске државности…

Аутор: Проф. др Горан Васин

 

Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.

 

Претходни ауторски текст Горана Васина можете прочитати овде:

Goran Vasin: 175 godina Majske Skupštine – Srpske Vojvodine

Преузмите андроид апликацију.

Ознаке